Србија клизи у рецесију

Привреда Србије полако, али све извесније, клизи у рецесију. На такав закључак не упућује само пад индустријске производње за око 0,5 одсто месечно, већ и све изгледније малаксавање привредне активности у готово свим носећим гранама и делатностима наше економије.

Биће добро, како је јуче проценио уредник билтена Економског института „Макроекономске анализе и трендови” Стојан Стаменковић, ако ову годину завршимо са 0,5 процената раста бруто домаћег производа.Да ли ћемо до те „позитивне нуле” и доћи, највише зависи од суме страних директних инвестиција, односно спољне кредитне подршке. Без пет милијарди долара наша привреда, као и претежан део грађана суочиће се са озбиљним тешкоћама, а Народна банка Србије са топљењем девизних резерви и проблемима у благовременом измиривању доспелих обавеза. Ово тим пре што су девизне резерве НБС већ у неколико претходних месеци, не само због интервенција на тржишту, опале за 1,7 милијарди долара.

Проблем наше привреде, а самим тим и економске политике, како је упозорио др проф. Бошко Живковић, нису ни инфлација, нити курс динара. Наша највећа невоља биће суочавање са све изгледнијом рецесијом. За њено „лечење” потребни су нешто другачији лекови од оних које сада примењује НБС – висока референтна камата и крута новчана и кредитна ограничења. На тако нешто упућује не само јењавање привредне активности, већ и пад кредитне активности пословних банака. Држава, како рече Живковић, обећава 50 милијарди динара за подршку малим и средњим предузећима, али та сума, која ће се по свему судећи делити „и по бабу и по стричевима”, неће нам много помоћи. Коначно, све земље у свету максимално попуштају монетарне кочнице, па би и Народној банци ваљало да преиспита своје досадашње потезе, закључио је Живковић. Тим поводом Стаменковић додаје да модел циљане инфлације НБС и њено контролисање помоћу репооперација више не делује. На сцени су други фактори неравнотеже.

По Стаменковићу, проблем заустављеног привредног раста не односи се само на мању понуду добара за домаће, а нарочито инострано тржиште, колико са становишта поремећених пропорција у тек усвојеном буџету за ову годину. Јануар ће, по свему судећи, бити катастрофалан у погледу пореских и других прихода, а расходи стоје сасвим отворени. По њему, ако се не пронађу издашнији извори прихода и не смањи утаја пореза, ребаланс буџета биће неопходан већ за који месец или ће се, како рече, ствар препустити инфлацији и расту дефицита државних рачуна и више од 2,5 процената БДП.

Остаје да се види, упозорио је Стаменковић, шта ће о свим овим и другим отвореним питањима и проценама рећи и борд директора ММФ-а који у петак, 16. јануара, треба да одлучи о нашем аранжману и изгледима да добијемо 520 милиона долара за јачање окрњених девизних резерви.

Питање о којем није лако ни размишљати гласи: шта ако ММФ затражи ревизију појединих ставки на расходној страни буџета, а српска влада је у све рачунице и комбинације ушла са планираним растом БДП од 3,5 одсто, за који, како се сада чини, нема много изгледа.

-----------------------------------------------------------

Рецесија: „Фаза неповољног кретања привредне конјунктуре у којој долази до опадања привредне активности после бума. Национални доходак се још повећава, али се смањује стопа привредног раста, инвестиционе активности су недовољне, као и искоришћеност капацитета. Следи раст незапослености и велика неликвидност банака; сузбија се монетарном и кредитном политиком, а ако то не успе - то је тада прелазна фаза ка депресији.”

(Нада Вукчевић, „Финансијско-банкарски речник”).