Месић: Без Хрвата Словенци би били без мора

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 13. јануара – „Да хрватски партизани нису ослободили Истру и Трст, Словенија би данас гледала море са удаљености од 20 километара”, казао је хрватски председник Стјепан Месић синоћ на предавању одржаном на загребачком факултету политичких наука и додао да „Словенија за свој излаз на море може да захвали хрватским партизанским јединицама у Другом светском рату које су водиле страшне борбе у Истри све до Трста и освојиле Трст”.

 Словеначка државна телевизија је Месићеве речи пренела под насловом „Месић: Без нас би Словенци били без мора”, уз примедбу да он ових дана даје још сличних изјава, попут оне да „Словенија малтретира Хрватску” јер ју је својим ветом 19. децембра 2008. блокирала у напору да отвори 10, а затвори пет преговарачких поглавља, због чега је шанса да Хрватска ове године закључи претприступне преговоре – равна нули.„Први пут ћу јавно рећи: не треба да се оптерећујемо Словенцима. Не треба да губимо време на питања која не можемо да решимо. Очито неке снаге у Словенији мисле да је Хрватска рањива јер јој је стратешки циљ улазак у ЕУ, па је треба стиснути да би попустила и пристала на нешто на шта никада не би. Е, драги суседи Словенци, неће бити тако”, упозорио је Месић Љубљану преко „Слободне Далмације”.

Званична Љубљана у Месићевим речима види одговор на иницијативу словеначког колеге Данила Тирка који као решење спора око демаркације нуди „поступак мирења”. Тирк, и сам професор међународног права, сматра да стручњаци из Хрватске не би смели да се ослањају само на Међународни суд у Хагу или арбитражу, јер „постоје и друге могућности”. Он у „поступку мирења” види предност јер омогућава флексибилност, а заинтересованим странама прилику да учествују у целом процесу који на крају може да доведе до решења које „никоме неће дати утисак да је губитник”.

Тирк наглашава да Словенија подржава ширење ЕУ, при чему не види препреку да међудржавни проблеми буду решавани током претприступних преговора. То није новост у ЕУ, тврди Тирк, „зато нема разлога за нервозу”, пошто у процесу приступања неке државе ЕУ може доћи до решења отворених питања између држава. Тирк признаје да се Унија до сада није нарочито бавила тим питањима, јер она „нису део европског права”. За Тирка је то формула за решавање будућих пограничних спорова и између осталих држава некадашње Југославије, а у ОЕБС-у препознаје ефикасан „арбитражни и миритељски механизам”.
 

Хрватска телевизија је Тиркову иницијативу превела другачије – да се словеначки председник залаже за „посредовање” у решавању граничног спора са Хрватском. Месић опомиње да је Словенија исти спор око међе који има са Хрватском данас имала и када је сама улазила у ЕУ, па отуда Словенија није проблем Хрватске већ ЕУ. „Нека Европска унија разреши ствар”, тражи Месић уз упозорење да Хрватска не може прихватити словеначки захтев да контролише цео Пирански залив јер је, што се посредовања тиче, „Бадинтерова комисија одредила да међе некадашњих југословенских република постају границе новонасталих држава”. Месић се, попут премијера Иве Санадера, залаже за међународну арбитражу, што Словенија одбацује. Постоји маневар да се овај међудржавни спор замрзне, па је Месић огорчен због незахвалности Словеније јер су се „словеначке партизанске јединице поткрај Другог светског рата помакле на север, ка аустријској граници, док су хрватске водиле љуте битке у Истри, све до Трста”.

Словеначки медији Месићеве изјаве осуђују као „неслане”, док премијер Борут Пахор изражава „дубоко разочарење” јер је Санадер поново одбио његов предлог о двостраном сусрету уколико састанку не присуствују и челници Европске комисије.