Mesić: Bez Hrvata Slovenci bi bili bez mora

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 13. januara – „Da hrvatski partizani nisu oslobodili Istru i Trst, Slovenija bi danas gledala more sa udaljenosti od 20 kilometara”, kazao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić sinoć na predavanju održanom na zagrebačkom fakultetu političkih nauka i dodao da „Slovenija za svoj izlaz na more može da zahvali hrvatskim partizanskim jedinicama u Drugom svetskom ratu koje su vodile strašne borbe u Istri sve do Trsta i osvojile Trst”.

 Slovenačka državna televizija je Mesićeve reči prenela pod naslovom „Mesić: Bez nas bi Slovenci bili bez mora”, uz primedbu da on ovih dana daje još sličnih izjava, poput one da „Slovenija maltretira Hrvatsku” jer ju je svojim vetom 19. decembra 2008. blokirala u naporu da otvori 10, a zatvori pet pregovaračkih poglavlja, zbog čega je šansa da Hrvatska ove godine zaključi pretpristupne pregovore – ravna nuli.„Prvi put ću javno reći: ne treba da se opterećujemo Slovencima. Ne treba da gubimo vreme na pitanja koja ne možemo da rešimo. Očito neke snage u Sloveniji misle da je Hrvatska ranjiva jer joj je strateški cilj ulazak u EU, pa je treba stisnuti da bi popustila i pristala na nešto na šta nikada ne bi. E, dragi susedi Slovenci, neće biti tako”, upozorio je Mesić Ljubljanu preko „Slobodne Dalmacije”.

Zvanična Ljubljana u Mesićevim rečima vidi odgovor na inicijativu slovenačkog kolege Danila Tirka koji kao rešenje spora oko demarkacije nudi „postupak mirenja”. Tirk, i sam profesor međunarodnog prava, smatra da stručnjaci iz Hrvatske ne bi smeli da se oslanjaju samo na Međunarodni sud u Hagu ili arbitražu, jer „postoje i druge mogućnosti”. On u „postupku mirenja” vidi prednost jer omogućava fleksibilnost, a zainteresovanim stranama priliku da učestvuju u celom procesu koji na kraju može da dovede do rešenja koje „nikome neće dati utisak da je gubitnik”.

Tirk naglašava da Slovenija podržava širenje EU, pri čemu ne vidi prepreku da međudržavni problemi budu rešavani tokom pretpristupnih pregovora. To nije novost u EU, tvrdi Tirk, „zato nema razloga za nervozu”, pošto u procesu pristupanja neke države EU može doći do rešenja otvorenih pitanja između država. Tirk priznaje da se Unija do sada nije naročito bavila tim pitanjima, jer ona „nisu deo evropskog prava”. Za Tirka je to formula za rešavanje budućih pograničnih sporova i između ostalih država nekadašnje Jugoslavije, a u OEBS-u prepoznaje efikasan „arbitražni i miriteljski mehanizam”.
 

Hrvatska televizija je Tirkovu inicijativu prevela drugačije – da se slovenački predsednik zalaže za „posredovanje” u rešavanju graničnog spora sa Hrvatskom. Mesić opominje da je Slovenija isti spor oko međe koji ima sa Hrvatskom danas imala i kada je sama ulazila u EU, pa otuda Slovenija nije problem Hrvatske već EU. „Neka Evropska unija razreši stvar”, traži Mesić uz upozorenje da Hrvatska ne može prihvatiti slovenački zahtev da kontroliše ceo Piranski zaliv jer je, što se posredovanja tiče, „Badinterova komisija odredila da međe nekadašnjih jugoslovenskih republika postaju granice novonastalih država”. Mesić se, poput premijera Ive Sanadera, zalaže za međunarodnu arbitražu, što Slovenija odbacuje. Postoji manevar da se ovaj međudržavni spor zamrzne, pa je Mesić ogorčen zbog nezahvalnosti Slovenije jer su se „slovenačke partizanske jedinice potkraj Drugog svetskog rata pomakle na sever, ka austrijskoj granici, dok su hrvatske vodile ljute bitke u Istri, sve do Trsta”.

Slovenački mediji Mesićeve izjave osuđuju kao „neslane”, dok premijer Borut Pahor izražava „duboko razočarenje” jer je Sanader ponovo odbio njegov predlog o dvostranom susretu ukoliko sastanku ne prisustvuju i čelnici Evropske komisije.