Динар од челика

Новчићи од једног или два динара од ове године ће се, по програму производње кованог новца, израђивати од челичног језгра, галвански пресвученог бронзом. Овакав начин израде је јевтинији, кованице неће изгубити на квалитету, а и визуелно ће бити готово идентичне са постојећим апоенима израђеним од такозване жуте легуре.

кажу у Народној банци Србије.

– Век трајања кованог новца са аспекта техничких карактеристика је „неограничен”, јер се не хаба, не ломи и не цепа. Постојећи ковани новац је израђен од компактне масе (легуре) бакра, цинка и никла, па је у том смислу његов век трајања, условно речено, дужи. Међутим, и нове кованице ће имати изузетно дуг век трајања. Светска искуства и произвођачи гарантују да је тај рок најмање десет година и у том периоду галвански слој бронзе сигурно неће бити похабан – објаснила је за „Политику” Блаженка Робовић, генерална директорка сектора за послове трезора у НБС, додајући да су у току припреме за ковање новца од челичног језгра, галвански пресвученог бронзом.

– Ако се све буде одвијало по дефинисаној динамици, очекујемо да ће нове кованице бити пуштене у оптицај почетком априла ове године – најављује она.

Занимљиво је да су трошкови израде апоена од један, два и пет динара већи од њихове номиналне вредности. Робовићева је објаснила у чему је смисао израђивања кованица чија цена израде премашује њихову вредност.

– Основна новчана јединица у Републици Србији је динар, који се дели на сто пара. Најмањи апоен који је тренутно у оптицају је један динар, па не би било основано да се, као основна новчана јединица, повуче из оптицаја, без обзира на то што су трошкови израде већи од његове номиналне вредности – објашњава наша саговорница.

Она истиче да је управо у томе смисао сталног сагледавања могућности израде кованог новца од нових, јевтинијих материјала који неће нарушити квалитет новца у оптицају, као и да је то пракса и у далеко богатијим земљама него што је наша. У Народној банци Србије у овом тренутку не размишљају о изради и увођењу у оптицај кованог новца веће вредности, нпр, апоена од 50 или 100 динара. Како каже Робовићева, трошкови израде ових апоена кованог новца били би вишеструко већи од трошкова израде тих апоена од папира.

– Осим тога, искуства су показала да се и апоени кованог новца од десет и двадесет динара повлаче из оптицаја јер грађани нерадо користе те апоене кованог новца – закључује она.

Према расположивим подацима, Мексико је последња у низу држава које су одлучиле да кују мање кованице од јефтинијих материјала. Процењено је да ће се тако годишње уштедети око 15 милиона долара. Осим Мексика, и Аустралија, Нови Зеланд и САД су се одлучили за јевтиније прављење новца.