Dinar od čelika

Novčići od jednog ili dva dinara od ove godine će se, po programu proizvodnje kovanog novca, izrađivati od čeličnog jezgra, galvanski presvučenog bronzom. Ovakav način izrade je jevtiniji, kovanice neće izgubiti na kvalitetu, a i vizuelno će biti gotovo identične sa postojećim apoenima izrađenim od takozvane žute legure.

kažu u Narodnoj banci Srbije.

– Vek trajanja kovanog novca sa aspekta tehničkih karakteristika je „neograničen”, jer se ne haba, ne lomi i ne cepa. Postojeći kovani novac je izrađen od kompaktne mase (legure) bakra, cinka i nikla, pa je u tom smislu njegov vek trajanja, uslovno rečeno, duži. Međutim, i nove kovanice će imati izuzetno dug vek trajanja. Svetska iskustva i proizvođači garantuju da je taj rok najmanje deset godina i u tom periodu galvanski sloj bronze sigurno neće biti pohaban – objasnila je za „Politiku” Blaženka Robović, generalna direktorka sektora za poslove trezora u NBS, dodajući da su u toku pripreme za kovanje novca od čeličnog jezgra, galvanski presvučenog bronzom.

– Ako se sve bude odvijalo po definisanoj dinamici, očekujemo da će nove kovanice biti puštene u opticaj početkom aprila ove godine – najavljuje ona.

Zanimljivo je da su troškovi izrade apoena od jedan, dva i pet dinara veći od njihove nominalne vrednosti. Robovićeva je objasnila u čemu je smisao izrađivanja kovanica čija cena izrade premašuje njihovu vrednost.

– Osnovna novčana jedinica u Republici Srbiji je dinar, koji se deli na sto para. Najmanji apoen koji je trenutno u opticaju je jedan dinar, pa ne bi bilo osnovano da se, kao osnovna novčana jedinica, povuče iz opticaja, bez obzira na to što su troškovi izrade veći od njegove nominalne vrednosti – objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da je upravo u tome smisao stalnog sagledavanja mogućnosti izrade kovanog novca od novih, jevtinijih materijala koji neće narušiti kvalitet novca u opticaju, kao i da je to praksa i u daleko bogatijim zemljama nego što je naša. U Narodnoj banci Srbije u ovom trenutku ne razmišljaju o izradi i uvođenju u opticaj kovanog novca veće vrednosti, npr, apoena od 50 ili 100 dinara. Kako kaže Robovićeva, troškovi izrade ovih apoena kovanog novca bili bi višestruko veći od troškova izrade tih apoena od papira.

– Osim toga, iskustva su pokazala da se i apoeni kovanog novca od deset i dvadeset dinara povlače iz opticaja jer građani nerado koriste te apoene kovanog novca – zaključuje ona.

Prema raspoloživim podacima, Meksiko je poslednja u nizu država koje su odlučile da kuju manje kovanice od jeftinijih materijala. Procenjeno je da će se tako godišnje uštedeti oko 15 miliona dolara. Osim Meksika, i Australija, Novi Zeland i SAD su se odlučili za jevtinije pravljenje novca.