Камен на леђима дављеника

Да ли ће хладна и кризна зима више него што се и могло проценити толико утањити буџетске приходе иповећати рупу у државној каси Србије, да ће министарку финансија Диану Драгутиновић дотерати до„крајње нужде” да дефицит покрива повећањем пореза на додату вредност, за сада је неизвесно. Тек, ако би то тако било, извесно је једино да би Србију с пролећа запљуснуо талас поскупљења.

Министарка, која је само пре десетак дана тврдила да ће „влада све учинити пре него што се одлучи за евентуално повећање ПДВ-а, од пре два-три дана не искључује могућност коју, иначе, гувернер Јелашић види као неминовност. А то је ребаланс буџета с пролећа и повећање ПДВ-а као непопуларну, али, по њему, бољу меруод финансирања мањка у државној каси кредитима и приватизационим приходима.

Уз признање да је министаркина изјава иако је она, по њему, говорила о теоријским опцијама а не о активностима Министарства, изазвала велику пажњу и погрешно протумачена у стилу „тек што нисмо или питање је дана када ћемо увећати ПДВ”, Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, у јучерашњем телефонском разговору за „Политику”, био је искључив:

– У овом тренутку уопште не размишљамо о повећању ПДВ-а. Та мера је заиста на репу свих мера које би биле донете у случају да дође до заоштравања кризе или њених дубљих последица за буџет. У случају да се приближимо дну, постоји много мера које би се предузеле пре него што се ухватимо за ту последњу. А ако би се за њу и одлучили, она не би била једина – већ само једна у пакету мера.

У овом тренутку, надлежни за јавне финансије, по речима Илића, фокусирани су, као и све земље у свету, на праћење остваривања буџетских пројекција (буџетских прихода,али и кретања макроекономских показатеља – бруто домаћег производа, инфлације, увоза, извоза) како би благовремено реаговали у случају значајнијих одступања.

– Ако дође до тако драстичне ситуације, теоријски посматрано,ишло би се на ребаланс буџета, који може да значи и смањење, а не само повећање. Много је извесније да би се прво одлучили за оштрију рестриктивност –за даље смањење трошкова, него што би се одмах скочило у повећање ПДВ-а.

А ако се ипак дотакне дно и ако се буде хватало за реп, колико би ПДВ морао да се повећа да би се закрпила рупа? Да ли су прављене рачунице, рецимо шта би се добило да стопа овог пореза скочи са 18 на 20 одсто?

– У крајњем случају, ако би дошло до проблема с пуњењем буџета требало би да се утврди колики је тај мањак, колико је ситуација тешка, јер велику и значајно мању рупу не би попуњавали тако што би ПДВ подигли за 10 или за два одсто. Морала би да се сагледа комплетна ситуација и комбинација мера у оквиру којих би и ПДВ, можда, дошао у обзир, објашњава Илић.

Наш саговорник је, уз то, прилично резервисан кад је реч о ефектима повећања ПДВ-а на буџет. Питање је, каже, да ли би и у којој мери повећање овог пореза покрило буџетски мањак у државној каси:

– Повећање буџета успорило би привредне активности, смањило обим промета и потрошњу, грађани би то осетили кроз раст цена а привредници кроз смањење обима реализације, па је питање у којој мери би се на крају повећали буџетски приходи. У тешкој, кризној ситуацији, то би могло да буде као кад се неко дави а ви му дате још један камен да што пре потоне, закључује Илић, додатно објашњавајући тврдњу зашто је повећање ПДВ последња мера која ће се искористити само у крајњој нужди.

-----------------------------------------------------------

Кад порези празне буџет

– Повећање ПДВ-а је антиифлаторна и антирецесиона мера коју влада, по правилу, примењује када се јави значајан инфлаторни притисак. Међутим, то никада није било решење за попуњавање буџета, јер се заиста може десити да потрошња падне за онолико колико порасте порез на промет – објашњава Даница Поповић, професор макроекономије на београдском Економском факултету.

Најједноставније речено, држава, каже, може да подигне порез до одређеног нивоа и да то пуни буџет, али после тога превелико пореско оптерећење почиње да празни буџет.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------

Цех би платили потрошачи

Повећање пореза на додату вредност као мера с којом би држава требало да попуни рупу у буџету, директно би погурало цене, а тиме и инфлацију. Уколико се и посегне за овим решењем, комфорнији живот државе платиће опет грађани. Колико пореска стопа порасте, толико ће поскупети потрошачка корпа. Још једино остаје да се надамо да ће бити поштеђена нижа стопа од осам одсто којом се опорезују углавном основне животне намирнице као што су брашно, уље, јаја, шећер, пиринач, млеко...

Трговци кажу да ће овакав потез државе вероватно довести до пада промета, а има и оних који тврде да повећавање пореза води у сиву економију.

- Још нисмо сигурни да ли ће доћи до повећања пореза и о којем проценту је реч, али уколико се то и догоди цене у малопродаји се директно повећавају за толико. Комплетна ситуација у којој се потрошачи налазе довела је већ до пада промета и овај потез државе сигурно би узроковао пад тражње - каже Здравко Ђурановић, комерцијални директор компаније „Елтим”. По његовом мишљењу, грађани у оваквим ситуацијама углавном одустају од куповине луксузније робе, али купују производе који су им неопходни, као што је бела техника.

- Повећање ПДВ-а би - сматра Рајко Мандић, директор „Делта макси Србија” - погодило потрошаче, јер је стандард значајно ослабљен. У тренутку када се не очекује повећање плата и пензија, свако поскупљење је за купце превелико оптерећење. Питање је на којим артиклима ће убудуће штедети и да ли има простора за то.

Ј. А.