СПЦ данас слави Митровдан

Српска православна црква данас слави Светог великомученика Димитрија, то јест Митровдан. Овај празник, обележен у црквеном календару црвеним словом, свечари често узимају за крсну славу. Посвећен је Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна који је страдао због ширења хришћанства.

Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. За њега су везана многа народна веровања и обичаји, али је легендаран по томе што су се хајдуци на овај дан растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године (“Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак”).

Свети Димитрије се родио у Солуну, измољен од Бога од родитеља који нису могли да имају деце. Отац му је био војвода и Димитрије је, по његовој смрти, наследио његово место.

Цар Максимијан је наредио Светом Димитрију да гони и истребљује хришћане у Солуну, али он га није послушао, већ је јавно исповедао хришћанство. Цар је дошао у Солун и позвао Димитрија да га испита. Када је све признао, цар га је бацио у тамницу. Спреман на оно што следи, изручио је своје имање послушнику Лупу да да сиротињи и оде у тамницу весео. Тамо му се јавио анђео и рекао: “Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана, војници који су дошли да убију Димитрија, нашли су га при молитви и изболи копљем. Његово тело су узели и у тајности сахранили хришћани. Из њега је потекло целебно миро којим су се излечили многи болесници.

Над моштима светитеља је подигнута мала црква. Када се на том месту излечио неки илирски велмож Леонтије, он је подигао много већу цркву. Када је цар Јустинијан хтео да пренесе мошти у Цариград, искочиле су пламене искре из гроба и чуло се: “Станите и не дирајте!” Тако су свете мошти остале заувек у Солуну.