Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

СПЦ данас слави Митровдан

Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима
СПЦ данас слави Митровдан
Православна икона (Фото СПЦ)

Српска православна црква данас слави Светог великомученика Димитрија, то јест Митровдан. Овај празник, обележен у црквеном календару црвеним словом, свечари често узимају за крсну славу. Посвећен је Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна који је страдао због ширења хришћанства.

Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. За њега су везана многа народна веровања и обичаји, али је легендаран по томе што су се хајдуци на овај дан растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године (“Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак”).

(Фото Видеоисечак)

Свети Димитрије се родио у Солуну, измољен од Бога од родитеља који нису могли да имају деце. Отац му је био војвода и Димитрије је, по његовој смрти, наследио његово место.

Цар Максимијан је наредио Светом Димитрију да гони и истребљује хришћане у Солуну, али он га није послушао, већ је јавно исповедао хришћанство. Цар је дошао у Солун и позвао Димитрија да га испита. Када је све признао, цар га је бацио у тамницу. Спреман на оно што следи, изручио је своје имање послушнику Лупу да да сиротињи и оде у тамницу весео. Тамо му се јавио анђео и рекао: “Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана, војници који су дошли да убију Димитрија, нашли су га при молитви и изболи копљем. Његово тело су узели и у тајности сахранили хришћани. Из њега је потекло целебно миро којим су се излечили многи болесници.

Над моштима светитеља је подигнута мала црква. Када се на том месту излечио неки илирски велмож Леонтије, он је подигао много већу цркву. Када је цар Јустинијан хтео да пренесе мошти у Цариград, искочиле су пламене искре из гроба и чуло се: “Станите и не дирајте!” Тако су свете мошти остале заувек у Солуну.

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.