Тихи хероји између ватре и дима

Нови Сад – Музеј Војводине прославио је свој 178. рођендан заједно с добровољним ватрогасцима из Новог Сада и околине, који су у великом броју дошли у стару музејску зграду код Дунавског парка на отварање изложбе „Тихи хероји – између ватре и дима”. Госте су на великом степенишном холу дочекали домаћини, али и Ватрогасни оркестар из Краљева, који је за свечани почетак извео српску химну.

Овај оркестар је иначе једини код нас где су музичари уједно и добровољни ватрогасци. Основан је пре Другог светског рата, 1938, а данас га води Димитрије Јовичић, трећа генерација у оркестру и Добровољном ватрогасном друштву Краљево. Дугу и богату традицију имају и добровољна ватрогасна друштва (ДВД) на простору Војводине, чија историја, како су навели у музеју, започиње наслеђем ватрогаства Аустроугарске монархије.

Коауторка изложбе о „тихим херојима” и директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић указала је и на историјат ове музејске установе, од прве збирке из 1847. године, настале по завештању пештанских Срба и Саве Текелије, до рада музеја данас, с бројним годишњим програмима и активностима, посетом од око 35.000 људи и деловањем педагошке службе која је окренута свим узрастима и истрајава три деценије.

„Није лако бити кустос. Његова улога је тиха, баш као и код ватрогасаца, али изузетно значајна за друштво. Када се упознате с оним што ми годинама градимо кроз постојање ове институције, схватате да ми свест о нашем заједничком постојању заправо чувамо”, казала је директорка Музеја Војводине.

Иза изложбе је тимски рад, а три кустоскиње истраживале су рад ДВД-а на простору Војводине, од прве половине 19. века до четрдесетих година 20. века. Приказује се више од 300 предмета које иначе чувају ова друштва, а за ову прилику средила их је конзерваторска служба музеја. Пред посетиоцима је прича о ватрогасној опреми, симболима, торњевима, али пре свега о заједништву и солидарности људи. Неке од тих прича из прошлости „оживљавају” на савремени начин, помоћу постављених кју-ар кодова и коришћењем мобилног телефона.

Изложени су разноврсни шлемови и секире, са којима се ишло у ватру, али и на параду, као и инструменти ватрогасних оркестара који су свирали и на баловима. Међу предметима је и портрет песника Лазе Костића, за кога је у широј јавности можда мање познато да је био и један од оснивача добровољног ватрогасног друштва у Новом Саду.

„Најважнији моменат за ватрогасно друштво била је одлука о изградњи ватрогасног дома, који је служио за смештај опреме и обављање свакодневних радних активности, али и место обележавања свечаних тренутака. Та грађевина за ватрогасно друштво била је од великог значаја, па су се ватрогасци на разне начине организовали у циљу прикупљања средстава за изградњу и одржавање”, навеле су ауторке изложбе, међу којима су и Милкица Поповић и Мирјана Лакић.

Пажњу посетилаца привукли су нарочито панои које красе рамови, симболи ватрогаства и црно-беле фотографије чланова и управа тих друштава, њихови портрети у свечаним оделима, у униформи с ордењем на грудима, често брковима на лицу и одлучним погледима.

„Добровољно ватрогаство на овим просторима датира више од 150 година. Још у другој половини 19. века, храбри и солидарни грађани препознали су потребу да се организовано супротставе ватри и другим опасностима, а вођени пре свега жељом да заштите своје комшије, своје породице, своје домове и насеља, своје усеве и летину, углавном сопственим средствима и снагама”, казао је отварајући изложбу Бобан Стевановић, заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а.

Из те идеје добровољности и солидарности, према његовим речима, изникле су генерације ватрогасаца који су несебично помагали, и данас помажу другима, често ризикујући сопствене животе. Они су чувари традиције, додаје, али и партнери овом сектору у заштити и спасавању.

Данас ту мисију настављају, по речима председника Ватрогасног савеза Војводине Синише Шавије, више стотина добровољних ватрогасних друштава и хиљаде ватрогасаца на војвођанском простору.