Оштар пад Трамповог рејтинга

На почетку другог мандата Доналда Трампа, подршка и противљење били су готово изједначени. Међутим, према анализи Економиста, најновија истраживања показују да је незадовољство његовим учинком порасло за 18 одсто.

Након 293 дана мандата, 58 одсто грађана САД изражава незадовољство Трамповим досадашњим радом, док је 39 посто задовољно. Четири одсто грађана је неодлучно, наводи лист.

Економист указује да, иако је пад популарности уобичајен након „меденог месеца”, ниједан председник у новијој историји није доживео овако брз и драстичан пад као Трамп.Рејтинг Трампа је лош чак и када се ради о питањима која су средиште његове политичке платформе, па је тако сада за седам одсто више оних који не одобравају његову политику према мигрантима, у односу на грађане који је подржавају, док је чак 33 одсто више Американаца који нису задовољни инфлацијом и ценама.

Највећи пад Трамповог рејтинга бележи се код млађих од 30 година, а слично је и код Афроамериканаца и оних са Хиспано пореклом.

Када је реч о његовој популарности код белаца, оних који су одобравали његову политику у јануару је било за 16 одсто више, док је сада у тој категорији становништва пола оних који га подржавају, док је друга половина незадовољна његовим радом.

Како је показала анализа Економиста, све државе, са изузетком Ајдаха, окренуле су се против Трампа, а највећи преокрет бележи Оклахома, где је раније било 27 одсто више оних који су га подржавали, а сада су незадовољни његовом политиком бројнији за 12 процената.

Трампов рејтинг је најнижи у државама које гласају за демократе, а највиши у онима које су наклоњене републиканцима.

Резултати анализе, међутим, показују да је незадовољство раширено и у државама које су пре само неколико месеци гласале за њега.

Као што је случај и са ранијим републиканским политичарима пре њега, међу белцима и мушкарцима је највише бирача који одобравају његов учинак, док су међу најнезадовољнијим млађи гласачи и припадници етничких мањина.

Американци са највишим образовањем, дипломци и они на постдипломским студијама, су међу најмање задовољним Трамповом политиком, а изненађујуће је да и пензионери, који су уобичајено солидно бирачко тело републиканаца, показују млак став према председнику, наводи се у анализи.

Имиграција остаје кључно питање за Трампову републиканску изборну базу, као и порези и потрошња владе.

Демократе су забринутије због питања здравствене заштите и климатских промена.

Трамп је реизабран на таласу економског песимизма, при чему је обећао бирачима да ће „плате драстично скочити, инфлација потпуно нестати, велики број радних места поново бити отворен, а средња класа ће доживети процват као никада до сада”.

Бирачи су, међутим, до сада разочарани, а оцене његовог управљања економијом биле су веома позитивне убрзо после инаугурације, да би од тада знатно ослабиле након његовог покретања трговинског рата и реакције инвеститора.

Подаци америчке владе такође сугеришу да су Американци сада незадовољни и Трамповом политиком према мигрантима, што је било друго централно питање приликом његовом поновног избора, закључује у анализи Економист.