Oštar pad Trampovog rejtinga

Na početku drugog mandata Donalda Trampa, podrška i protivljenje bili su gotovo izjednačeni. Međutim, prema analizi Ekonomista, najnovija istraživanja pokazuju da je nezadovoljstvo njegovim učinkom poraslo za 18 odsto.

Nakon 293 dana mandata, 58 odsto građana SAD izražava nezadovoljstvo Trampovim dosadašnjim radom, dok je 39 posto zadovoljno. Četiri odsto građana je neodlučno, navodi list.

Ekonomist ukazuje da, iako je pad popularnosti uobičajen nakon „medenog meseca”, nijedan predsednik u novijoj istoriji nije doživeo ovako brz i drastičan pad kao Tramp.Rejting Trampa je loš čak i kada se radi o pitanjima koja su središte njegove političke platforme, pa je tako sada za sedam odsto više onih koji ne odobravaju njegovu politiku prema migrantima, u odnosu na građane koji je podržavaju, dok je čak 33 odsto više Amerikanaca koji nisu zadovoljni inflacijom i cenama.

Najveći pad Trampovog rejtinga beleži se kod mlađih od 30 godina, a slično je i kod Afroamerikanaca i onih sa Hispano poreklom.

Kada je reč o njegovoj popularnosti kod belaca, onih koji su odobravali njegovu politiku u januaru je bilo za 16 odsto više, dok je sada u toj kategoriji stanovništva pola onih koji ga podržavaju, dok je druga polovina nezadovoljna njegovim radom.

Kako je pokazala analiza Ekonomista, sve države, sa izuzetkom Ajdaha, okrenule su se protiv Trampa, a najveći preokret beleži Oklahoma, gde je ranije bilo 27 odsto više onih koji su ga podržavali, a sada su nezadovoljni njegovom politikom brojniji za 12 procenata.

Trampov rejting je najniži u državama koje glasaju za demokrate, a najviši u onima koje su naklonjene republikancima.

Rezultati analize, međutim, pokazuju da je nezadovoljstvo rašireno i u državama koje su pre samo nekoliko meseci glasale za njega.

Kao što je slučaj i sa ranijim republikanskim političarima pre njega, među belcima i muškarcima je najviše birača koji odobravaju njegov učinak, dok su među najnezadovoljnijim mlađi glasači i pripadnici etničkih manjina.

Amerikanci sa najvišim obrazovanjem, diplomci i oni na postdiplomskim studijama, su među najmanje zadovoljnim Trampovom politikom, a iznenađujuće je da i penzioneri, koji su uobičajeno solidno biračko telo republikanaca, pokazuju mlak stav prema predsedniku, navodi se u analizi.

Imigracija ostaje ključno pitanje za Trampovu republikansku izbornu bazu, kao i porezi i potrošnja vlade.

Demokrate su zabrinutije zbog pitanja zdravstvene zaštite i klimatskih promena.

Tramp je reizabran na talasu ekonomskog pesimizma, pri čemu je obećao biračima da će „plate drastično skočiti, inflacija potpuno nestati, veliki broj radnih mesta ponovo biti otvoren, a srednja klasa će doživeti procvat kao nikada do sada”.

Birači su, međutim, do sada razočarani, a ocene njegovog upravljanja ekonomijom bile su veoma pozitivne ubrzo posle inauguracije, da bi od tada znatno oslabile nakon njegovog pokretanja trgovinskog rata i reakcije investitora.

Podaci američke vlade takođe sugerišu da su Amerikanci sada nezadovoljni i Trampovom politikom prema migrantima, što je bilo drugo centralno pitanje prilikom njegovom ponovnog izbora, zaključuje u analizi Ekonomist.