Завиривање у своје дубоке истине

Награда за најбољег младог глумца на фестивалу „Зоран Радмиловић” у Зајечару ме је протресла, усрећила и донела ми нову дозу одговорности. Сада знам да храбро и још вредније морам даље, а да је Радмиловић ту и да ме мотри, каже млада глумица Тамара Шустић, која је недавно једногласном одлуком новинарског жирија на 34. по реду фестивалу „Дани Зорана Радмиловића” добила награду „Зоранов брк” за младог глумца.

– Осећам да ми је ова награда дата на чување. Могу на кратко да уживам у чарима и сласти овог признања, а онда већ треба да наставим да радим даље, али знам да имам ветар у леђа од њега, Зорана Радмиловића, и хвала му! Исто тако ова награда не би била у мојим рукама да није било мојих предивних колега: Вукашина Јовановића, Светлане Бојковић, Миодрага Крстовића, Светозара Цветковића, Марије Пикић, Иване Николић и дивног редитеља Дине Мустафића – додаје она, говорећи о емоцијама које јој је донела комплексна Вахида у представи „Свака птица своме јату” Београдског драмског позоришта коју је по делу либанско-канадског аутора Важдија Муавада режирао Дино Мустафић у продукцији Београдског драмског позоришта.

Дело „Свака птица своме јату” је антиратна, емотивна породична драма, хроника која прати три генерације у периоду од Другог светског рата до данас. Бави се питањем идентитета, како личног, тако и етничког, националног, али и генерацијским недоумицама, расколом... О томе шта ју је привукло улози Вахиде, да ли је током представе доживела неке неочекиване тренутке или емоције, који део лика Вахиде јој је најближи, а који најизазовнији, наша саговорница каже:

– „Свака птица своме јату” је диван, слојевит комад, прожет љубављу, тугом и окрутном истином. Вахида ми је донела завиривање у своје дубоке истине, а на крају питање о идентитету и личној припадности како приватној тако и уметничкој. Важно ми је било да објективно читам текст и прођем мисли свих ликова и мисао писца. Неопходан ми је и посебно важан био истраживачки рад о поделама како на Блиском истоку, тако и код нас. Открила сам колико комад кореспондира са нашим причама на Балкану и ухватила сам се за добар разлог да испричам ову причу објективно.

Хтели су, каже, да се чује писац, ставили су причу у први план и успели су у томе. Вахида делује храбро, срчано и као неустрашиви борац за правду, испод свега тога, ипак, стоји пуно страха. Она на крају комада открива велику црну рупу у себи, а та рупа је обрисана култура, завичај, дом, породица, вера. Све оно што чини основу нашег идентитета.

Тамара Шустић дипломирала је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи Јасне Ђуричић. У својој биографији уписала је занимљиве сценске креације, међу њима и улогу Софије Суботић, Дуње Краљ, Ерне, Луцијете...

Како се повезала са ликом Вахиде? Колико јој је била инспиративна? Како се осећа док игра заљубљену и одану младу девојку?

– Волим улогу Вахиде, радосна сам сваки пут када идем да играм ову јунакињу. Видим смисао у игрању овог комада и улоге. Имала сам велики истраживачки рад о народима на Блиском истоку, њиховим односима, о онима који су се отиснули у свет и побегли од свог завичаја да би били на сигурном. Без свега тога не бих могла да испричам ни делић ове улоге. Волети је увек лепо и на сцени и приватно – одговара.

Тамара Шустић је играјући заљубљену, одлучну, младу арапкињу Вахиду изнедрила улогу која је и заокружено глумачко постигнуће. Радња која се дешава у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој и Израелу, лоцирана у срж израелско-палестинских конфликата, оквир је за густо значењско ткиво драме препуно поетских понирања. Како је њена улога допринела целокупној поруци представе?

– Ова представа има више порука, да чврсто држање за изгубљене идентитете може бити сулудо и ограничавати нас у слободи у животу. Вахида је представник идеје да су идентитети сулуди, али на крају комада буде ошамарена свим оним што је одбацивала кроз живот. И први пут у животу погледа огромну празну рупу која расте у њој и тај моменат даје простор онима у публици да се запитају о својим изборима, идентитету и о томе колико живе своје животе – каже Тамара Шустић.