Zavirivanje u svoje duboke istine

Nagrada za najboljeg mladog glumca na festivalu „Zoran Radmilović” u Zaječaru me je protresla, usrećila i donela mi novu dozu odgovornosti. Sada znam da hrabro i još vrednije moram dalje, a da je Radmilović tu i da me motri, kaže mlada glumica Tamara Šustić, koja je nedavno jednoglasnom odlukom novinarskog žirija na 34. po redu festivalu „Dani Zorana Radmilovića” dobila nagradu „Zoranov brk” za mladog glumca.

– Osećam da mi je ova nagrada data na čuvanje. Mogu na kratko da uživam u čarima i slasti ovog priznanja, a onda već treba da nastavim da radim dalje, ali znam da imam vetar u leđa od njega, Zorana Radmilovića, i hvala mu! Isto tako ova nagrada ne bi bila u mojim rukama da nije bilo mojih predivnih kolega: Vukašina Jovanovića, Svetlane Bojković, Miodraga Krstovića, Svetozara Cvetkovića, Marije Pikić, Ivane Nikolić i divnog reditelja Dine Mustafića – dodaje ona, govoreći o emocijama koje joj je donela kompleksna Vahida u predstavi „Svaka ptica svome jatu” Beogradskog dramskog pozorišta koju je po delu libansko-kanadskog autora Važdija Muavada režirao Dino Mustafić u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.

Delo „Svaka ptica svome jatu” je antiratna, emotivna porodična drama, hronika koja prati tri generacije u periodu od Drugog svetskog rata do danas. Bavi se pitanjem identiteta, kako ličnog, tako i etničkog, nacionalnog, ali i generacijskim nedoumicama, raskolom... O tome šta ju je privuklo ulozi Vahide, da li je tokom predstave doživela neke neočekivane trenutke ili emocije, koji deo lika Vahide joj je najbliži, a koji najizazovniji, naša sagovornica kaže:

– „Svaka ptica svome jatu” je divan, slojevit komad, prožet ljubavlju, tugom i okrutnom istinom. Vahida mi je donela zavirivanje u svoje duboke istine, a na kraju pitanje o identitetu i ličnoj pripadnosti kako privatnoj tako i umetničkoj. Važno mi je bilo da objektivno čitam tekst i prođem misli svih likova i misao pisca. Neophodan mi je i posebno važan bio istraživački rad o podelama kako na Bliskom istoku, tako i kod nas. Otkrila sam koliko komad korespondira sa našim pričama na Balkanu i uhvatila sam se za dobar razlog da ispričam ovu priču objektivno.

Hteli su, kaže, da se čuje pisac, stavili su priču u prvi plan i uspeli su u tome. Vahida deluje hrabro, srčano i kao neustrašivi borac za pravdu, ispod svega toga, ipak, stoji puno straha. Ona na kraju komada otkriva veliku crnu rupu u sebi, a ta rupa je obrisana kultura, zavičaj, dom, porodica, vera. Sve ono što čini osnovu našeg identiteta.

Tamara Šustić diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Jasne Đuričić. U svojoj biografiji upisala je zanimljive scenske kreacije, među njima i ulogu Sofije Subotić, Dunje Kralj, Erne, Lucijete...

Kako se povezala sa likom Vahide? Koliko joj je bila inspirativna? Kako se oseća dok igra zaljubljenu i odanu mladu devojku?

– Volim ulogu Vahide, radosna sam svaki put kada idem da igram ovu junakinju. Vidim smisao u igranju ovog komada i uloge. Imala sam veliki istraživački rad o narodima na Bliskom istoku, njihovim odnosima, o onima koji su se otisnuli u svet i pobegli od svog zavičaja da bi bili na sigurnom. Bez svega toga ne bih mogla da ispričam ni delić ove uloge. Voleti je uvek lepo i na sceni i privatno – odgovara.

Tamara Šustić je igrajući zaljubljenu, odlučnu, mladu arapkinju Vahidu iznedrila ulogu koja je i zaokruženo glumačko postignuće. Radnja koja se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Izraelu, locirana u srž izraelsko-palestinskih konflikata, okvir je za gusto značenjsko tkivo drame prepuno poetskih poniranja. Kako je njena uloga doprinela celokupnoj poruci predstave?

– Ova predstava ima više poruka, da čvrsto držanje za izgubljene identitete može biti suludo i ograničavati nas u slobodi u životu. Vahida je predstavnik ideje da su identiteti suludi, ali na kraju komada bude ošamarena svim onim što je odbacivala kroz život. I prvi put u životu pogleda ogromnu praznu rupu koja raste u njoj i taj momenat daje prostor onima u publici da se zapitaju o svojim izborima, identitetu i o tome koliko žive svoje živote – kaže Tamara Šustić.