Спој класике и савремене музике под мојим прстима

Независно од модерног стајлинга, када је реч о физичком изгледу, дизaјниране сцене са раскошном расветом и занимљивог оркестра, без обзира на пет милиона продатих албума у 57 земаља, Максим Мрвица је пре и после тога врхунски пијаниста. Његов музички стил којим повезује жанрове, од класике до филмске музике, попа и електронике, у свету назван crossover је свакако досегао бројну публику на свим меридијанима, на успешним турнејама током више од две деценије његове каријере. Максима Мрвицу, хрватског пијанисту светског гласа први пут ћемо слушати у Београду, у оквиру актуелне турнеје „Сегменти” 10. децембра од 20 часова у МТС дворани. Карте по цени од 4.900 до 6.900 динара се продају брзо, што је такође важан податак, и обећава не само спектакл, већ врхунски музички догађај.

Максим Мрвица има темељно класично музичко образовање, студирао је на Музичкој академији у Загребу, код професора Владимира Крпана, који је и сам био ученик великог Артура Бенедетија Микеланђелија. Затим је годину дана провео на чувеној Академији „Франц Лист” у Будимпешти и током те године освојио је прву награду на Међународном такмичењу пијаниста „Николај Рубинштајн”. У Париз одлази 2000. да би студирао код Игора Лазка и освојио је притом прву награду на такмичењу пијаниста у Понтоазу.

Максим Мрвица се радо одазвао позиву да говори за „Политику”.

Недавно сте у Београду снимили спот, очекује вас и концерт, са каквим програмом ћете се представити и какве поруке шаље ваш спот?

У вашем граду сам недавно снимио спот „Прокофјев фантази”, а ускоро ћу и наступити код вас, што ме неизмерно радује, јер до сада нисам имао прилику да се представим београдској публици. Овај концерт је део моје светске турнеје „Сегменти” на којој ћемо мој бенд и ја представљати нови албум, са којег ћемо одсвирати шест до седам композиција. Такође интерпретираћу највеће хитове из моје 22 године дуге crossover каријере, које моја публика увек хоће и жели чути на концертима. На репертоару ће бити композиције које су узбудљиви спој класичне и сaвремене музике – хитови легендарних група „ABBA” и „Queen”, уз безвремена класична дела Шопена, Прокофјева и Чајковског, али и нумере из филмова попут „Еxоdus”, „Pirates оf the Caribbean”, „Game of Thrones” и многе друге. „Прокофјев Фантази” је једно од технички најкомплекснијих и најтежих дела које сам икада снимио, овај триптих садржи виртуозну „Токату”, мотиве из балета „Ромео и Јулија”. А кулминацију чини Кода из Трећег клавирског концерта, који обожавам још од детињства и одувек сам сањао да га одсвирам. Коду сам задржао у изворном облику, без иједне промене у нотама. Готово је несвирљива, али истовремено невероватно забавна и пуна радости. Једва чекам да је изведем уживо и видим реакцију публике широм света.

Очекује вас још много наступа на турнеји „Сегменти”. Које земље и репертоар ће она обухватити, колико ће трајати, како доживљавате овакве музичке догађаје који захтевају да дуго будете на путу и колико мењају ваш начин живота?

Мислим да смо сада на половини ове светске турнеје. Моја прошлогодишња турнеја, односно последња која се звала „Collection” је имала 109 концерата у 20 различитих земаља и трајала је готово две године. Тако да ћу још до краја следеће сезоне бити на турнеји „Сегменти”. За сад смо обишли већину Азије и један дeо Европе. После овог дела, онда се опет враћамо у Азију, па следеће године имамо још концерата у Европи, Аустралији, Америци и Канади. Већ сам навикао да будем на путу, ја ово радим дуго, поготово са crossoverom кад сам започео пре неке 22 године, моје турнеје јесу овако дуге. Некад смо знали по два, три месеца наступати, али сад смо то конципирали да не буде дуже од три, највише четири недеље, па се вратим мало кући и онда опет крећем на турнеју. Свака од њих, колико год била дуга и напорна, веома ме радује, то је посао који радим дуго и у којем уживам.

Дар за музику сте рано испољили, студирали сте на академијама у Загребу и Будимпешти, а усавршавали сте се код Игора Лазка у Паризу. Који је од ова три педагошка извора највише утицао на вас?

Понајвише је на мене утицала моја професорка из основне и средње школе, Марија Сексо у Шибенику, јер некако сам с њом и заволео клавир и класичну музику. Она је била прва која ме је увела у свет класичне музике. Највише знања сам добио од професора Владимира Крпана, наравно на Академији у Загребу, јер сам код њега студирао пет година. После су ме још усмеравали по једну годину професор Игор Лазко и професор Ласло Барањај у Мађарској. Свако од њих је имао неки свој утицај на моје образовање.

Да ли су Тончи Хуљић и Мел Буш (сарађивао са Боувијем и Елтоном Џоном) допринели да се окренете овој музици и да то остане ваш дугогодишњи избор? Које карактеристике вас привлаче миксу различитих жанрова?

У сваком случају су Тончи и Мел допринели да уђем у crossover музику. Мел Буш, један од највећих продуцената ове врсте музике на свету, у то време је тражио пијанисту пет година. Тончи ме видео на телевизији у Хрватској и предложио је мене. Они су дошли у Париз где сам тада студирао, свирао сам Мелу и он је рекао да је његова потрага завршена. Од тада смо почели сарадњу, потписали уговор за дискографску кућу „ЕМI” и тако је моја каријера кренула. У том стилу који свирам ме највише привлачи динамика на концертима, чињеница да могу да комбинујем класику са неком електронском и другим стиловима музике, тај аспект истраживања је веома занимљив.

У ваших пет деценија живота стало је много концерата, албума, турнеја. Које памтите, шта издвајате од урађеног и има ли неостварених музичких жеља? Да ли пожелите да се зауставите и пођете неким другим музичким путем?

До сада сам свирао хиљаде концерата. На сцени сам од девете године кад сам имао први наступ и целог живота сам на концертима, тако да је то нешто што је саставни део мене и музика није као неки мој посао. Можда бих издвојио концерт у дворани Roundhouse у Лондону, који је био светска премијера моје crossover музике, где су дошли директори и новинари из целог света да би видели мене и шта представља „ЕМI”, моја издавачка кућа и од тада је моја каријера очела. Од тада сам свирао у много интересантних дворана – Сиднеј Опера Хаус пар пута, Њујорк и Јунајтед Палас Театар, Хамерсмит Лондон. Мислим да је Карнеги хол можда једна од дворана која ме доста занима, јер припада најпрестижнијима на свету, уз Метрополитан Токио, где сам већ свирао пар пута. За ову сезону чак припремамо, можда буде и Карнеги хол, тако да је то један од наступа који ме јако радује.