Прича о средовечном мушкарцу

Роман „Острво”, једног од највећих мађарских писаца 20. века Шандора Мараија, кроз причу о средовечном мушкарцу, интелектуалцу, кога потрага за испуњењем једне жеље одведе у злочин, говори о понору људске душе. Књигу је објавила „Лагуна”.

На путу из Париза ка Грчкој, професор Виктор Хенрик Ашкенази стиже у Дубровник, где има заказан сусрет са судбином. Он бежи од своје љубавнице, жене, кћерке, пријатеља, посла. Бежи од питања које га прогања: Шта се налази иза жеље, страсти? Коју то недокучиву празнину покушавамо да попунимо сваким поступком у животу?

Када одлучи да покуца на врата незнанке која му је упутила провокативан поглед док је тражила кључ своје собе, Ашкенази осећа да је одговор близу, да је коначно дошао тренутак да пређе ту границу – иза које се можда крије тама злочина и лудила, а можда и истина. Током два врела летња дана, док поново проживљава све фазе своје прељубе – што је прилика за Шандора Мараија да са иронијом осуди друштвене конвенције и анализира колебања мушког срца – он доноси одлуку која ће му заувек променити живот.

Овај узнемирујући психолошки роман говори о силаску у пакао најмрачнијих дубина свести, док острво постаје метафорични простор потпуног огољења душе. Ашкенази је оличење човека у потрази за одговорима – незадовољног духа увереног да оно што називамо љубављу води само ка пролазној срећи, уводу у неизбежно разочарање.