Priča o sredovečnom muškarcu

Roman „Ostrvo”, jednog od najvećih mađarskih pisaca 20. veka Šandora Maraija, kroz priču o sredovečnom muškarcu, intelektualcu, koga potraga za ispunjenjem jedne želje odvede u zločin, govori o ponoru ljudske duše. Knjigu je objavila „Laguna”.

Na putu iz Pariza ka Grčkoj, profesor Viktor Henrik Aškenazi stiže u Dubrovnik, gde ima zakazan susret sa sudbinom. On beži od svoje ljubavnice, žene, kćerke, prijatelja, posla. Beži od pitanja koje ga proganja: Šta se nalazi iza želje, strasti? Koju to nedokučivu prazninu pokušavamo da popunimo svakim postupkom u životu?

Kada odluči da pokuca na vrata neznanke koja mu je uputila provokativan pogled dok je tražila ključ svoje sobe, Aškenazi oseća da je odgovor blizu, da je konačno došao trenutak da pređe tu granicu – iza koje se možda krije tama zločina i ludila, a možda i istina. Tokom dva vrela letnja dana, dok ponovo proživljava sve faze svoje preljube – što je prilika za Šandora Maraija da sa ironijom osudi društvene konvencije i analizira kolebanja muškog srca – on donosi odluku koja će mu zauvek promeniti život.

Ovaj uznemirujući psihološki roman govori o silasku u pakao najmračnijih dubina svesti, dok ostrvo postaje metaforični prostor potpunog ogoljenja duše. Aškenazi je oličenje čoveka u potrazi za odgovorima – nezadovoljnog duha uverenog da ono što nazivamo ljubavlju vodi samo ka prolaznoj sreći, uvodu u neizbežno razočaranje.