Руски конзул у Митровици

Косовска Митровица – После скоро осам деценија Срби из Косовске Митровице открили су и освештали споменик првом руском конзулу у Косовској Митровици Григорију Степановичу Шчербину, који је "дао живот за Србе" с почетка 20. века.

Споменик је на Митровдан освештао владика рашко-призренски Артемије, а постављен је у центру северног дела Косовске Митровице, на тргу Шумадија. Први споменик који су "захвални Срби" подигли Шчербину био је на месту његове погибије, код Старе станице, на Баиру, у јужном делу града и Албанци су га 2001. године порушили.

Григорије Степанович Шчербин постављен је на место конзула у Косовској Митровици почетком марта 1903. године, а званична Москва је одлучила да 34-годишњег Шчербина, чиновника у цариградској амбасади и посланика на Цетињу и вицеконзула у Скадру, пошаље у Косовску Митровицу како би имала праве податке о страдању Срба у јеку стравичног терора Албанаца с краја 19. и почетка 20. века. Иако је Москва одлучила да поред конзулата у Скопљу и Призрену отвори конзулат и у Косовској Митровици, што је и званично учињено 7. маја 1902. године, Шчербин је у град на Ибру дошао скоро годину дана касније, јер су се Албанци са читаве територије Космета побунили незадовољни одлуком да још један руски конзул буде у покрајини. Срби тада нису крили задовољство због доласка Шчербина у Митровицу, иако су му бројне делегације саветовале да се причува и шетњама по граду не излаже опасности.

Од самог доласка Шчербина у Косовску Митровицу у Москву су одлазили извештаји о страдању Срба, убиствима, силовањима, пљачкама и паљевини српске имовине уз нагласак да без насиља не могу да прођу ни погребне српске поворке.

Албанци нису мировали. Почели су да се организују и праве припреме за напад на Шчербина, тачније на Митровицу, јер су прво напали Србе у Вучитрну, а потом и да ударе на "руског конзула". Косовска Митровица је нападнута 30. марта 1903. године, а следећег дана по ширењу вести о поновном нападу на Митровицу Шчербин с пратњом креће у обилазак положаја. По повратку, у близини Старе железничке станице у њега је пуцао Ибрахим Халит, како се касније установило из села Жегра код Липљана. Атентатор је успео да опали два метка од којих је један Шчербина погодио у леђа, а други је ранио војника који је био у пратњи конзула. Како је записано, рањени конзул је лично испитивао Халита о мотивима напада на њега, "обећавши атентатору да ће му дати олакшице на суду ако буде казао од кога је добио налог за атентат и ко су му били саучесници". Иако се мислило да рана није озбиљна, Шчербин 31. марта пада у грозницу, а по наредби краља Александра Обреновића у Митровицу је упућен др Војислав Суботић, најпознатији хирург у то време. После скоро десет дана, након постоперативних компликација, руски конзул умире.

Смрт Шчербина су Срби, не само у Косовској Митровици, већ и на целом Космету доживели као националну несрећу. Како се тада преносило, Шчербин је "пао у борби за крст часни, страдао је за свето православље и за слободу народа српског". Сви медији су, како домаћи, тако и инострани, извештавали да је "син моћне Русије положио главу на Косову, штитећи и бранећи неослобођену браћу нашу у име силне отаџбине своје".

На испраћају посмртних остатака окупио се велики број Срба, а у Скопљу су његово тело дочекала 24 српска свештеника. Званични пратилац био је руски јеромонах Арсеније из ћелије Светог Јована Златоустог са Свете горе, у својству игумана манастира Високи Дечани, којем су тада управљали руски монаси.