Ruski konzul u Mitrovici

Kosovska Mitrovica – Posle skoro osam decenija Srbi iz Kosovske Mitrovice otkrili su i osveštali spomenik prvom ruskom konzulu u Kosovskoj Mitrovici Grigoriju Stepanoviču Ščerbinu, koji je "dao život za Srbe" s početka 20. veka.

Spomenik je na Mitrovdan osveštao vladika raško-prizrenski Artemije, a postavljen je u centru severnog dela Kosovske Mitrovice, na trgu Šumadija. Prvi spomenik koji su "zahvalni Srbi" podigli Ščerbinu bio je na mestu njegove pogibije, kod Stare stanice, na Bairu, u južnom delu grada i Albanci su ga 2001. godine porušili.

Grigorije Stepanovič Ščerbin postavljen je na mesto konzula u Kosovskoj Mitrovici početkom marta 1903. godine, a zvanična Moskva je odlučila da 34-godišnjeg Ščerbina, činovnika u carigradskoj ambasadi i poslanika na Cetinju i vicekonzula u Skadru, pošalje u Kosovsku Mitrovicu kako bi imala prave podatke o stradanju Srba u jeku stravičnog terora Albanaca s kraja 19. i početka 20. veka. Iako je Moskva odlučila da pored konzulata u Skoplju i Prizrenu otvori konzulat i u Kosovskoj Mitrovici, što je i zvanično učinjeno 7. maja 1902. godine, Ščerbin je u grad na Ibru došao skoro godinu dana kasnije, jer su se Albanci sa čitave teritorije Kosmeta pobunili nezadovoljni odlukom da još jedan ruski konzul bude u pokrajini. Srbi tada nisu krili zadovoljstvo zbog dolaska Ščerbina u Mitrovicu, iako su mu brojne delegacije savetovale da se pričuva i šetnjama po gradu ne izlaže opasnosti.

Od samog dolaska Ščerbina u Kosovsku Mitrovicu u Moskvu su odlazili izveštaji o stradanju Srba, ubistvima, silovanjima, pljačkama i paljevini srpske imovine uz naglasak da bez nasilja ne mogu da prođu ni pogrebne srpske povorke.

Albanci nisu mirovali. Počeli su da se organizuju i prave pripreme za napad na Ščerbina, tačnije na Mitrovicu, jer su prvo napali Srbe u Vučitrnu, a potom i da udare na "ruskog konzula". Kosovska Mitrovica je napadnuta 30. marta 1903. godine, a sledećeg dana po širenju vesti o ponovnom napadu na Mitrovicu Ščerbin s pratnjom kreće u obilazak položaja. Po povratku, u blizini Stare železničke stanice u njega je pucao Ibrahim Halit, kako se kasnije ustanovilo iz sela Žegra kod Lipljana. Atentator je uspeo da opali dva metka od kojih je jedan Ščerbina pogodio u leđa, a drugi je ranio vojnika koji je bio u pratnji konzula. Kako je zapisano, ranjeni konzul je lično ispitivao Halita o motivima napada na njega, "obećavši atentatoru da će mu dati olakšice na sudu ako bude kazao od koga je dobio nalog za atentat i ko su mu bili saučesnici". Iako se mislilo da rana nije ozbiljna, Ščerbin 31. marta pada u groznicu, a po naredbi kralja Aleksandra Obrenovića u Mitrovicu je upućen dr Vojislav Subotić, najpoznatiji hirurg u to vreme. Posle skoro deset dana, nakon postoperativnih komplikacija, ruski konzul umire.

Smrt Ščerbina su Srbi, ne samo u Kosovskoj Mitrovici, već i na celom Kosmetu doživeli kao nacionalnu nesreću. Kako se tada prenosilo, Ščerbin je "pao u borbi za krst časni, stradao je za sveto pravoslavlje i za slobodu naroda srpskog". Svi mediji su, kako domaći, tako i inostrani, izveštavali da je "sin moćne Rusije položio glavu na Kosovu, štiteći i braneći neoslobođenu braću našu u ime silne otadžbine svoje".

Na ispraćaju posmrtnih ostataka okupio se veliki broj Srba, a u Skoplju su njegovo telo dočekala 24 srpska sveštenika. Zvanični pratilac bio je ruski jeromonah Arsenije iz ćelije Svetog Jovana Zlatoustog sa Svete gore, u svojstvu igumana manastira Visoki Dečani, kojem su tada upravljali ruski monasi.