Енергетика у раљама политике

Енергетска криза која је последњих неколико дана уздрмала централну и југоисточну Европу показала је да је у Србији електроенергетски систем једино поуздан, али и он пати од мањка робе коју производи. То је један од разлога што су највеће енергетске компаније,чешки ЧЕЗ, немачки RWE, руски „Интер РАО”, немачки E.ON, заинтересоване за улагање у електране.

Да би, међутим, заинтересовани страни инвеститори дошли у Србију и почели да граде нове електране, потребно је да буду измењени закони, од којих су неки стари и више од десет година. Правни проблеми и рововска битка са администрацијом су важни и наша земља мора да их се реши пре него што почну радови на изградњи електрана.

Александар Обрадовић, директор ЧЕЗ-а за Србију, истиче да је из искуства те компаније најдужи процес за добијање дозвола за изградњу.

– У Србији већ 25 година није изграђена ниједна електрана, па је претпоставка да ће се утрошити много времена само на административни део пројекта. Други проблем јесу рокови испоруке, постоји много електрана које су у изградњи, па се прилично дуго чека на опрему – објашњава Обрадовић.

Да постоји низ проблема који спречавају и отежавају изградњу нових електрана у Србији наглашава и Светислав Булатовић, извршни директор компаније „EnergyFinancingTeam” (EFT). Он каже да EFT неће учествовати на међународним тендерима за изградњу електрана у Србији, наводећи као разлог ниску цену струје преко које политичари воде социјалну политику.

– Са таквом ценом нико се неће усудити да инвестира у изградњу нових електрана. Само у случају да од државе добије снажне гаранције да ће енергију из тог објекта моћи да прода по реалној, комерцијалној цени, или да је извезе негде другде. Други проблем јесте неадекватност правног оквира. Иако је Закон о енергетици донет још 2004. године, Србија и даље чека на подзаконска акта која би заинтересованом инвеститору јасно трасирала пут од намере до реализације. Исто је и са регулаторним институцијама чије се функционисање под хитно мора усагласити са одредбама Европске уније – упозорава Булатовић.

Чешки гигант има богато искуство са различитим администрацијама, јер је веома присутан у Пољској, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији, Турској, Републици Српској и другим државама.

– Одговор на питање каква је правна регулатива у Србији за изградњу електрана наћи ћемоу тендерској документацији, што значи тек када крене конкурсни процес. Иначе, не постоји адекватни „know-how”, административна страна је врло тешка, те ћемо тражити одређене гаранције као и остали заинтересовани – напомиње Обрадовић.

Булатовић подсећа да су последњи капитални енергетски објекти у Србији грађени пре тридесет и више година. Већина оних који су седамдесетих година од југословенске и српске електропривреде направили регионалног лидера или више нису међу живима, или су пензионисани.

Извршни директор EFT-a каже да свуда у свету политика одређује основне смернице у енергетици. То је нормално, јер је енергетика питање од највећег могућег значаја за становништво и развој земље.

Кад се та стратегија дефинише, онда би политика требало да се склони у страну, а струка да преузме даљи развој, што у Србији није случај. Зато наша енергетика тако дуго стагнира, дошли смо у ситуацију да од регионалног лидера постанемо земља која зависи од увоза електричне енергије. Политика се углавном води краткорочним интересима. Као последицу тог конфликта у Србији данас имамо ситуацију да ниједан политичар није спреман да грађанима објасни да би струја требало да поскупи данас, како бисмо за десет година имали сигурно снабдевање по најнижим ценама – истиче Булатовић.

-----------------------------------------------------------

Потребна либерализација тржишта

У Србији само велики потрошачи могу да одлуче од кога ће купити електричну енергију. Међутим, због ниске цене тог енергента, до сада су енергију куповали од ЕПС-а. Булатовић сматра да би најбоља варијанта била увођење конкуренције у малопродаји електричне енергије, као и да домаћинства одлучују од кога ће купити струју.

- Неопходна је либерализација тржишта и то је тренд који ће свакако доћи и код нас. Пре тога у области енергетике наша земља треба да реши низ других питања. Ту пре свега мислим на питања везана за ценовну политику и укидање субвенција за индустрију и део становништва. Затим укидање монопола и реструктурисање ЕПС-а, унапређење правног оквира и отварање врата приватном капиталу. Плашим се да у нашој земљи не постоји политички консензус како најбоље урадити ове послове, а то значи да ће потрошачи у Србији још неко време чекати бенефите које доноси тржиште и конкуренција - каже Булатовић.