Изградња нуклеарне електране је императив

Будућност нуклеарне технологије лежи у иновацијама попут малих модуларних реактора и, једног дана, фузије. Али садашњост и блиска будућност припадају фисионој технологији која већ покреће свет. За Србију, прихватање те технологије није само питање економског развоја већ и залог за будућу стабилност и суверенитет. Енергија атома је светионик у неизвесним временима, а наша генерација има историјску одговорност да тај пут осветли, истакао је у разговору за „Политику” Милош Лазаревић, истраживач-приправник са Машинског факултета у Београду.

Он је недавно боравио на Светској атомској недељи у Москви, једном од најзначајнијих глобалних догађаја у нуклеарној индустрији, који је ове године имао посебан значај. Недеља је била посвећена обележавању 80 година руске нуклеарне индустрије, а окупила је импресивних 20.000 стручњака из чак 118 земаља.

Централне теме нису биле ограничене само на технологију, дискутовало се у много ширим оквирима – од примене нуклеарне технологије у медицини и развоја радиофармацеутике, преко образовања нових генерација стручњака, па све до интеграције вештачке интелигенције ради веће ефикасности и безбедности.

– Скупу су присуствовали највиши светски званичници, што потврђује стратешку важност ове индустрије – пословни део програма отворио је председник Владимир Путин, док су на отварању програма за младе говорили Алексеј Лихачев, генерални директор „Росатома”, и Рафаел Гроси, генерални директор Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА). Као докторанду Машинског факултета у Београду, чија је дисертација уско везана управо за руску нуклеарну технологију, посета овом догађају имала је непроцењив значај. Била је то јединствена прилика да се из прве руке упознам са најновијим трендовима, присуствујем техничким сесијама и водим разговоре са водећим светским стручњацима из ове области. Посебно инспиративно било је упознавање са великим бројем младих људи из целог света који се, попут мене, образују у нуклеарној сфери. Та размена енергије и знања даје веру у будућност и потврђује да је пред нама узбудљиво доба иновација. За Србију, која се налази на историјској прекретници након укидања вишедеценијског мораторијума, поруке са овог скупа нису само вест већ и јасан путоказ – сматра Лазаревић.

Глобална енергетска сцена се драматично променила. Сукоби и геополитичка превирања разоткрили су крхкост система заснованог на фосилним горивима, каже наш саговорник.

– Цене и доступност угља, нафте и гаса постали су оруђе у политичким надметањима, а енергетска зависност постала је синоним за стратешку рањивост. У таквом окружењу обезбеђивање поузданог и сувереног извора енергије постало је примарни задатак сваке одговорне државе. Нуклеарна енергија се ту намеће као једино решење које нуди и стабилност и нулту емисију штетних гасова, независно од временских прилика или геополитичких уцена. Европа је ту лекцију већ научила. Земље попут Шведске, Италије и Пољске, свака са својим специфичним разлозима, враћају се нуклеарној енергији или започињу своје програме, схватајући да без ње не могу постићи ни климатске циљеве, ни енергетску сигурност – сматра Лазаревић.

Наша земља поседује оно највредније: темељ у знању и људима. Поред Института „Винча”, Електротехничког факултета и Факултета за физику, посебно важну улогу има Машински факултет Универзитета у Београду. Са традицијом дугом 60 година у образовању кадрова у области нуклеарних енергетских система, ова институција и данас, у оквиру модула за термоенергетику, образује инжењере кроз предмете као што су нуклеарни реактори и генератори паре.

– Ови стручњаци, уз нашу бројну научну дијаспору, чине језгро будућег нуклеарног програма. Међутим, време за чекање је истекло. Да бисмо осигурали стабилност и независност нашег енергетског сектора, изградња нуклеарне електране у што скоријем року је апсолутни императив.

Када говоримо о партнерству за овако капитални пројекат, логика и искуство других земаља упућују на једног глобалног лидера – „Росатом”. Њихов модел изградње по принципу „кључ у руке” показао се као најефикаснији и најисплативији. Тај приступ не подразумева само испоруку технологије већ изградњу читавог екосистема. Оно што је за Србију од пресудног значаја јесте чињеница да „Росатом” приликом реализације пројекта доводи своје врхунске стручњаке који врше трансфер знања и спроводе свеобухватну обуку домаћег кадра. На тај начин држава не добија само електрану већ и нову генерацију сопствених експерата, спремних да управљају најсавременијoм технологијoм. Присуство званичне делегације наших министарстава, али и образовних и научних институција у Москви био је снажан сигнал спремности Србије да се ухвати укоштац са овим изазовом. Сада је тренутак да се са речи пређе на дела – закључио је Лазаревић.