Izgradnja nuklearne elektrane je imperativ

Budućnost nuklearne tehnologije leži u inovacijama poput malih modularnih reaktora i, jednog dana, fuzije. Ali sadašnjost i bliska budućnost pripadaju fisionoj tehnologiji koja već pokreće svet. Za Srbiju, prihvatanje te tehnologije nije samo pitanje ekonomskog razvoja već i zalog za buduću stabilnost i suverenitet. Energija atoma je svetionik u neizvesnim vremenima, a naša generacija ima istorijsku odgovornost da taj put osvetli, istakao je u razgovoru za „Politiku” Miloš Lazarević, istraživač-pripravnik sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

On je nedavno boravio na Svetskoj atomskoj nedelji u Moskvi, jednom od najznačajnijih globalnih događaja u nuklearnoj industriji, koji je ove godine imao poseban značaj. Nedelja je bila posvećena obeležavanju 80 godina ruske nuklearne industrije, a okupila je impresivnih 20.000 stručnjaka iz čak 118 zemalja.

Centralne teme nisu bile ograničene samo na tehnologiju, diskutovalo se u mnogo širim okvirima – od primene nuklearne tehnologije u medicini i razvoja radiofarmaceutike, preko obrazovanja novih generacija stručnjaka, pa sve do integracije veštačke inteligencije radi veće efikasnosti i bezbednosti.

– Skupu su prisustvovali najviši svetski zvaničnici, što potvrđuje stratešku važnost ove industrije – poslovni deo programa otvorio je predsednik Vladimir Putin, dok su na otvaranju programa za mlade govorili Aleksej Lihačev, generalni direktor „Rosatoma”, i Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA). Kao doktorandu Mašinskog fakulteta u Beogradu, čija je disertacija usko vezana upravo za rusku nuklearnu tehnologiju, poseta ovom događaju imala je neprocenjiv značaj. Bila je to jedinstvena prilika da se iz prve ruke upoznam sa najnovijim trendovima, prisustvujem tehničkim sesijama i vodim razgovore sa vodećim svetskim stručnjacima iz ove oblasti. Posebno inspirativno bilo je upoznavanje sa velikim brojem mladih ljudi iz celog sveta koji se, poput mene, obrazuju u nuklearnoj sferi. Ta razmena energije i znanja daje veru u budućnost i potvrđuje da je pred nama uzbudljivo doba inovacija. Za Srbiju, koja se nalazi na istorijskoj prekretnici nakon ukidanja višedecenijskog moratorijuma, poruke sa ovog skupa nisu samo vest već i jasan putokaz – smatra Lazarević.

Globalna energetska scena se dramatično promenila. Sukobi i geopolitička previranja razotkrili su krhkost sistema zasnovanog na fosilnim gorivima, kaže naš sagovornik.

– Cene i dostupnost uglja, nafte i gasa postali su oruđe u političkim nadmetanjima, a energetska zavisnost postala je sinonim za stratešku ranjivost. U takvom okruženju obezbeđivanje pouzdanog i suverenog izvora energije postalo je primarni zadatak svake odgovorne države. Nuklearna energija se tu nameće kao jedino rešenje koje nudi i stabilnost i nultu emisiju štetnih gasova, nezavisno od vremenskih prilika ili geopolitičkih ucena. Evropa je tu lekciju već naučila. Zemlje poput Švedske, Italije i Poljske, svaka sa svojim specifičnim razlozima, vraćaju se nuklearnoj energiji ili započinju svoje programe, shvatajući da bez nje ne mogu postići ni klimatske ciljeve, ni energetsku sigurnost – smatra Lazarević.

Naša zemlja poseduje ono najvrednije: temelj u znanju i ljudima. Pored Instituta „Vinča”, Elektrotehničkog fakulteta i Fakulteta za fiziku, posebno važnu ulogu ima Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Sa tradicijom dugom 60 godina u obrazovanju kadrova u oblasti nuklearnih energetskih sistema, ova institucija i danas, u okviru modula za termoenergetiku, obrazuje inženjere kroz predmete kao što su nuklearni reaktori i generatori pare.

– Ovi stručnjaci, uz našu brojnu naučnu dijasporu, čine jezgro budućeg nuklearnog programa. Međutim, vreme za čekanje je isteklo. Da bismo osigurali stabilnost i nezavisnost našeg energetskog sektora, izgradnja nuklearne elektrane u što skorijem roku je apsolutni imperativ.

Kada govorimo o partnerstvu za ovako kapitalni projekat, logika i iskustvo drugih zemalja upućuju na jednog globalnog lidera – „Rosatom”. Njihov model izgradnje po principu „ključ u ruke” pokazao se kao najefikasniji i najisplativiji. Taj pristup ne podrazumeva samo isporuku tehnologije već izgradnju čitavog ekosistema. Ono što je za Srbiju od presudnog značaja jeste činjenica da „Rosatom” prilikom realizacije projekta dovodi svoje vrhunske stručnjake koji vrše transfer znanja i sprovode sveobuhvatnu obuku domaćeg kadra. Na taj način država ne dobija samo elektranu već i novu generaciju sopstvenih eksperata, spremnih da upravljaju najsavremenijom tehnologijom. Prisustvo zvanične delegacije naših ministarstava, ali i obrazovnih i naučnih institucija u Moskvi bio je snažan signal spremnosti Srbije da se uhvati ukoštac sa ovim izazovom. Sada je trenutak da se sa reči pređe na dela – zaključio je Lazarević.