Петковићево ново изненађење

Од нашег специјалног извештача

БИЛЕРБЕК, 14. јуна – Селектор Илија Петковић најавио је да озбиљно размишља о изменама у тиму за наредну такмицу која очекује "плаве" у групи, 16. јуна у Гелзенкирхену. Противник је Аргентина, двоструки светски првак (1978. и 1986), и екипа која овде Немачкој гаји највеће могуће амбиције, што је био довољан разлог да се редовна конференција за медије очекује са великим нестрпљењем. Тим пре, што су репрезнтативци мимо обичаја, јуче добили слободан дан који су провели са супругама и пријатељима.

Очекивали смо да то буде одлична прилика да се поразговара не само о намерама селектора, ситуацији у нашој репрезентацији, већ и прокоментарише несумњиво једна од најбољих утакмица у досадашем току шампионата између Бразила и Хватске...

Како против Аргентине

Треба одмах рећи да селектор, по прописима Фифе, није обавезан да се појављује на оваквим скуповима, осим на дан утакмице. Али како ствари стоје, од правила има и изузетака који је по нашем мишљењу требало да начини у овом тренутку. Јер, проблема има у нашој екипи, пре свих, то је повреда нашег најбољег одбрамбеног играча Немање Видића, која отвара селектору нове. Требало је да са Видићем наш тим добије на чврстини у одбрани и ослободи Петковића брига, а на другој му омогући да смелије крене у размишљање на тему: како заиграти офанзивно и са којом нападачком поставом.

Што би се рекло, ђаво је однео шалу, и нама после пораза од Холанђана не преостаје ништа друго него да видимо да ли можемо да савладамо веома јаку Аргентину, или макар са једним бодом кренемо у добро нам познати "посао" (који нам је игледа судбина) –математичког израчунавања шанси, по систему: "ако они победе, а ови изгубе, или играју нерешено...итд... ето нас у осмини финала".

Јасно је да за сада још нисмо изгубили све шансе, али је исто тако извесно да нам нису богзна какве. Баш због тога није јасно због чега се електор Петковић није појавио пред нашим извештачима, јер без намере да повредимо Видића, Ергића и тренера Стевановића, они нису у овом тренутку у "првој постави".

Занимљиво би било и чути селекторово мишљење о утакмици која је проглашена најбољом у досадашњем току Мундијала, између Хрватске и Бразила. У овој утакмици велики утисак и поред пораза оставили су Хрвати. Пре свега својом фанатичном борбеношћу и вером да могу да савладају петоструког светког првака и несумњиво првог претендента на нову титулу, у чијем тиму игра незванична репрезентација света. Али, и мишљење наших репрезентативаца који ће у петак истрчати на терен у Гелзенкирхену.

Пример из суседства

Гледајући ову утакмицу и начин на који су наше комшије браниле своје националне боје, пожелели смо да и наше момке видимо у сличном издању, тако снажно мотивисане и сложне, без страха од противника и орјентисане на борбу прса у прса, без обзира на коначан исход. Онда би и пораз, ма како био болан, лакше поднели. Јер ма како била тачна тврдња да је резултат најважнији, није на одмет рећи и да није нечасно, ни понижавајуће изгубити у отвореној, поштеној и беспоштедној борби. Ето то смо, једноставно, желели да чујемо од нашег селектора и наших играча, који су, ако сећање не вара, најављивали да неће играти за себе већ "за наш народ". Е па нека одиграју против Аргентине заиста тако, нико им код куће неће замерити и ако изгубе.

А приче о нашој гранитној одбрани која је примила само један гол у квалификацијама и томе слично, треба заборавити. Оне му овде дођу као храбрење самог себе. Уосталом, овде нису никог фасцинирале.

У сваком случају Петковићу остаје сутрашњи дан да коначно отвори карте и крене из летаргије која је, чини се, обузела многе у нашој репрезентацији после изгубљених бодова у првој утакмици. Тиме ће демантовати и гласине које су све више у оптицају – да нешто није у најбољем реду.