Систем и дубока држава

Увек и на сваком месту жестоко ћу бранити тезу да је Александар Вучић истински својим радом и посвећеношћу променио Србију из корена. Пре свега се то огледа у спољној политици, јер Србија данас јесте незаобилазан фактор на овим просторима без којег ништа не може да се одвија на Балкану, па ни у ширем подручју јужне и југоисточне Европе.

Такође, Вучић је највише утицао на подизање нивоа инвестиција, запошљавање, подизање наших финансија, резерве злата, јачање војске, модернизацију друштва… О инфраструктури, новим путевима, железници, фантастичном авио-саобраћају, илузорно је трошити речи. Експо је на неки начин круна једног озбиљног циклуса подизања Србије из пепела у којем се нашла 2012. године.

Дакле, то су толико неспорне ствари да и његови противници све мање покушавају да власт гађају на неким од ових примера, јер их реалност демантује.

Но, оно што се Вучићу мора замерити јесте допуштање апсолутног хаоса унутар система који се иначе претворио у његовог архипротивника.

Све те бајке које смо слушали о наводно његовом страшном утицају на цео систем и како сви, од полиције, војске, правосуђа, просвете, културе, медија, саобраћаја, ма из које области да долазе, најпре морају њега нешто да питају, па ако он аминује, то је тако, показало се бар у протеклих годину дана као апсолутна будалаштина.

Бићу бруталан док ово пишем, али Вучић не да нема контролу над деловима система, већ напротив, он је у тешкој муци с обзиром на то да има против себе озбиљну дубоку државу коју је, да иронија буде већа, сам гајио. Мислио је да ће тако они који су га од старта суштински мрзели бити примирени, но то је било само привремено. Оног момента кад су се консолидовали, кад су опет стали на ноге, врло успешно су одузели изабраним властима ингеренције и почели су суштински поново да владају, све до ових дана када су одлучили да свој државни удар финиширају.

Практично, држава је доведена у ситуацију да власт коју је народ већински изабрао нема власт, већ је власт тзв. дубока држава кроз разне лажне независне институције које се баве којекаквим контролама рада државних органа и у којима су листом позапошљавани кадрови невладиног просоросовског сектора. Они контролишу правосуђе, просвету, медије, културу, добар део спортских удружења, универзитет, добар део безбедносног сектора...

Њихови спавачи били су ти који су на миг покренули револуцију и дошли су до фазе да уруше климаву власт која за све ове године није успела да успостави никакав систем. Вероватно зато што ни сама није имала довољно зрео и оспособљен кадар, а делом и због ограничавајућег спољашњег фактора, који би кад год би им се дирнуло у осиње гнездо које они контролишу пустило те исте осе да те изуједају и направе озбиљну штету. Зато данас имамо ситуације да сваки напад на неког од чланова СНС-а или просторије СНС-а за наше тужиоце није кривично дело, па се нападачи листом сви пуштају на слободу. Ипак, ако неко попреко погледа новинара Н1 или неког блокадера, фасује притвор да сам Бог заборави на њега.

Једини проблем који та тзв. дубока држава има у Србији јесте подршка, јер народ јесте за Вучића већински, али да будемо начисто, Вучић и СНС суштински немају никакву власт, без обзира на то што народ гласа за њих. То је оно што садашњој власти, па ни самом Вучићу, не може да се опрости, јер народ је дао њима поверење да владају, а уместо њих влада неко ко није изабран и прави апсолутни хаос у друштву. С тим се мора кренути у одлучан обрачун, јер ће сами чланови СНС-а почети да дижу руке кад виде да она власт за коју су гласали нема никакве механизме њих да заштити и да влада.

Да би се то догодило, мора најпре реално да се уђе у тај обрачун, хладне главе, и да се схвати да је прича о некаквом дијалогу, разговорима и слично, само бесмислено губљење времена.

Друга страна, односно тзв. дубока држава, нема жељу за дискусијом, неће да разговара и на власт гледа као на нижа бића. Њихова агенда је рушење власти и са властима нема разговора.

То практично значи да и сама власт мора да прихвати то реално и да се сходно томе и понаша. Позиви на јединство и да будемо уједињени су илузорни, већ се једноставно мора као мачем направити разлика да би се спасла земља – ми и они. Пошто они неће никакав разговор, нема потребе да се моле на разговор да дођу, а њихове кадрове по систему власт мора до последњег да очисти.

Можда јесте сурово, можда је за неког брутално, али то је једина шанса да се успостави систем за који је народ гласао.

Наравно, да се разумемо, дубока држава је јако жилава и нисам сигуран у исход тог обрачуна, али све што време дуже протиче она ће нагризати систем и урушавати власт као кулу од карата. Зато је неопходно кренути што пре у ту битку, храбро, силовито, па ком опанци, а ком обојци. Оно чега се искрено плашим, то је да ни Вучић, а ни СНС, нису спремни на тај вид обрачуна.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа