Белгијски бумеранг

Белгија, а веома суздржана је и Холандија. Овако је један високи представник Европске уније, пре само два дана, одговорио на питање: "Које се државе ЕУ противе признању Косова?".

Није никад била тајна да Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка и Румунија нису наклоњени независности Косова, али до сада сличан став нису исказивале државе попут Белгије или Холандије. Да је информација тачна, потврдила су још два дипломатска извора у Љубљани.

Белгија, која је због трвења између фламанских и валонских политичких партија већ 153 дана без владе, захваљујући једностраној одлуци фламанских посланика да измене границе изборне јединице у Бриселу, управо пада у још већу кризу због чега јој не одговара награђивање сепаратизма у Европи. Криза у Белгији утиче и на размишљање у суседној Холандији. Зато белгијски и холандски правни експерти с резервом одмеравају идеју да ЕУ своју мисију на Косово пошаље само на позив Бан Ки Муна, генералног секретара УН (како Американци лобирају), уместо на основу претходно усвојене нове резолуције Савета безбедности. Сазнајемо да представници Белгије, за разлику од колега из Словачке или Кипра, своја неслагања са описаном политиком према Косову изражавају само на затвореним састанцима органа Уније.

Тако је унутар 27 земаља ЕУ продубљена недоумица смеју ли се у Европи границе једнострано мењати. У европским престоницама се тврди да је Косово изгубио Милошевић, па је "реалност" да оно није део Србије још од 1999. године. Критеријум "реалности", међутим, постаје незгодан кад се примени тамо где грађани неких других европских држава више неће да живе унутар постојећих граница.

Намеће се питање како то да ЕУ и НАТО, са седиштем у епицентру кризе, под носом трпе овако тешку ситуацију истовремено кад због "неефикасности" рада парламента БиХ подржавају "Лајчакове мере", а све то упркос најавама да би криза у Белгији могла да потраје до јуна 2009. Према последњим истраживањима јавног мњења, које су објавиле највеће новине у Фландрији "Хет Латсте Њус", већина Фламанаца више не очекује опстанак Белгије. Чак 63 одсто анкетираних Фламанаца сматра да се ближи неминовни крај Белгије, док је 87 одсто испитаника на питање треба ли с валонским партијама досећи компромис у циљу спасавања заједничке државе, одговорило: "Не".

Зар не би био ред да ЕУ и у Белгију због блокаде рада парламента пошаље неког "високог представника" с диктаторским овлашћењима који би сменио политичаре одговорне за колапс и разјурио националне партије, јер коче развој државе? Хоће ли НАТО и у случају Белгије, где има седиште, подржати белгијског краља и спровести мере ради очувања "савезне" власти? Јер, управо тако НАТО подржава Лајчака у БиХ, што донекле подсећа на време када је ЈНА подржавала Марковићеву савезну владу.