Курти држи у тамницама више од 80 невиних Срба

Косовска Митровица – У затвору високог ризика у селу Грдовац код Подујева, изграђеном по највишим стандардима ЕУ, која је с привременим приштинским институцијама издвојила 14,5 милиона евра за његову изградњу, годинама више од 80 Срба издржава или чека казну за најтежа кривична дела, а праксу хапшења и судских прогона режим премијера привремених приштинских институција Албина Куртија наставио је претходних месеци и у свом техничком мандату. Тако је претходних дана у основном суду у Приштини, у одељењу за тешка кривична дела, у процесу против Слађана Трајковића, бившег припадника косовске полиције, кога тужилаштво терети за наводни ратни злочин против цивилног становништва почињен у општини Вучитрн у периоду од 1998. до 1999, испитан последњи сведок тужилаштва.

Судско веће, како за „Политику” каже адвокат Богдан Лазић, који заступа Трајковића, одбило је предлог одбране да се појави „Сафет Бежани, кључни сведок у вези с догађајима у Смрековници”, а сведочење последњег сведока оптужбе оценио је као контрадикторно, с обзиром на изјаве које је раније давао. Наглашава да је следеће рочиште заказано за 12. и 16. децембар. Додаје да овај сведок Трајковића „оптужује за дело које није обухваћено оптужницом”, али и сматра да нема основа за проширење оптужнице, што ће се знати у наставку суђења у децембру. Слађан Трајковић ухапшен је 15. децембра 2022, упркос томе што је као полицајац интегрисан у тзв. косовски систем прошао све безбедносне провере, како од стране Приштине, тако и међународних фактора.

Пример Трајковића само је један од бројних, кад је реч о спорним процесима против Срба, у којима постоје многе мањкавости и контрадикторности, што оправдава закључак да Приштина ове поступке води арбитрарно и на етничкој основи. Упркос томе што ни српски адвокати не могу да прецизирају број Срба који су у Подујеву утамничени, али ни тачан број наших сународника у осталим затворима на територији Космета, бројка је сасвим сигурно и већа од 80. Разлог је то што режим на челу с Куртијем свакодневно из фиоке вади имена нових људи које терети за тешка кривична дела.

Срби се после више од 20 година терете за наводно рушење „уставног поретка”, тероризам или за тобоже ратни злочин против цивилног становништва почињен 1998. и 1999. године. Поставља се питање да ли би Срби били на свом кућном прагу, или да ли би долазили на порушени кућни праг да се имало осећају кривим за све догађаје у последњих 26, односно 27 година? Уз све то, упркос гаранцијама Квинте да се Срби неће теретити за барикаде 2022. године, све је више позива и због ових догађаја. Многи и даље са стрепњом ишчекују и да ли ће негде на прелазу или на магистралним путевима ка Јарињу и Брњаку бити ухапшени за догађаје из 2023. године, кад су албански „градоначелници” насилно, уз подршку специјалних јединица Росу и Кфора, заузели општинске зграде у три општине на северу Космета.

Ако се изузму тешка кривична дела, где судско једнонационално веће доноси првостепене пресуде на албанском језику, а представке преведене на српски чак после 11 месеци, онда се у лов бацају албански полицајци и тужилаштво, по принципу „само нека је Србин”, као што је случај са Н. У. из Гораждевца, који службује у Београду као саобраћајни полицајац. Њему су на прелазу Јариње пронађени, по извештају тзв. косовске полиције, „меци”, али и динари и еври, а албански судија му је одредио 30 дана притвора. Овај Србин пак није „депортован” као 11 његових сународника и колега, радника МУП-а и Војске Србије, којима је стављена забрана уласка на Косово и Метохију до пет година.

О којем год етнички мотивисаном поводу за оптужбе да је реч, српски адвокати жале се на бројне проблеме својих брањеника у затворима, а како за „Политику” каже адвокат Милош Делевић, проблеми с којима се суочавају нису само одлагања рочишта. „Ту су и дуги периоди притвора без адекватног процесног напретка, недовољна доступност сведока или њихов стални изостанак с рочишта, промене у саставу судских већа, које бришу све што је раније урађено, ограничени капацитети правосуђа, па се истовремено води велики број оваквих предмета, недовољна сарадња институција, али и додатни притисци који произлазе из политичке и етничке осетљивости ових суђења”, наводи Делевић, који је с тимом недавно заступао Жарка Зарића, али и Момира Пантића, ухапшене почетком августа 2023, а терете се за наводни ратни злочин против цивилног становништва.

Пантић, некадашњи радник МУП-а Србије у Истоку, као и Зарић, годинама је долазио у свој родни крај, док се Зарић после скоро две деценије расељеништва скућио у родном селу, у Љубожди. Својевремено је био хапшен под сумњом за наводна кривична дела, али се испоставило да је то било „грешка”. Овај процес враћен је на почетак због промене судског већа, а како каже Делевић, то је само показатељ „колико су предмети ратних злочина на Косову оптерећени процесним застојима”.

„Док је мој брањеник у притвору, у поновном процесу, за шест месеци саслушан је само један сведок. Уместо да идемо ка пресуди, враћамо се на почетак. Ово, нажалост, није изолован случај. И у другим предметима суђења се враћају на почетак управо због промене састава већа. И међународни мониторинг упозорава да су дуготрајни поступци и поновљена суђења системски проблем. Еулекс је у извештају за 2024. годину препоручио јачање одељења за ратне злочине, бољу сарадњу тужилаштва и полиције и ефикасније управљање предметима како би се избегла непотребна понављања”, каже Делевић, наглашавајући да одбрана „очекује да суд у овом предмету без одлагања одлучи о предлогу за укидање притвора или његову замену блажим мерама, да се распоред рочишта организује тако да се сведоци заиста појављују и да се обезбеди стабилност судског већа до окончања поступка, без политичких утицаја и без даљег повређивања права на суђење у разумном року”. Наводи и да у наставку суђења у овом процесу одбрана први пут сазнаје за сведока на основу чијег је извештаја сачињена кривична пријава, као и касније оптужница.

Лазовићу суде упркос налазима француских форензичара

Суди се ових дана и Срђану Лазовићу из Лепосавића, жандарму који је брутално ухапшен на територији Лепосавића у присуству малолетне деце, који је годинама радио у МУП-у у Краљеву, а у чији су процес били укључени и француски форензичари, који су утврдили да он није особа са слике која се терети за ратни злочин почињен на територији општине Ђаковица. Наставак суђења заказан му је почетком следеће недеље, а сви захтеви адвоката да му судско веће одреди „блажу меру” остали су без одговора.