Kurti drži u tamnicama više od 80 nevinih Srba

Kosovska Mitrovica – U zatvoru visokog rizika u selu Grdovac kod Podujeva, izgrađenom po najvišim standardima EU, koja je s privremenim prištinskim institucijama izdvojila 14,5 miliona evra za njegovu izgradnju, godinama više od 80 Srba izdržava ili čeka kaznu za najteža krivična dela, a praksu hapšenja i sudskih progona režim premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija nastavio je prethodnih meseci i u svom tehničkom mandatu. Tako je prethodnih dana u osnovnom sudu u Prištini, u odeljenju za teška krivična dela, u procesu protiv Slađana Trajkovića, bivšeg pripadnika kosovske policije, koga tužilaštvo tereti za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u opštini Vučitrn u periodu od 1998. do 1999, ispitan poslednji svedok tužilaštva.

Sudsko veće, kako za „Politiku” kaže advokat Bogdan Lazić, koji zastupa Trajkovića, odbilo je predlog odbrane da se pojavi „Safet Bežani, ključni svedok u vezi s događajima u Smrekovnici”, a svedočenje poslednjeg svedoka optužbe ocenio je kao kontradiktorno, s obzirom na izjave koje je ranije davao. Naglašava da je sledeće ročište zakazano za 12. i 16. decembar. Dodaje da ovaj svedok Trajkovića „optužuje za delo koje nije obuhvaćeno optužnicom”, ali i smatra da nema osnova za proširenje optužnice, što će se znati u nastavku suđenja u decembru. Slađan Trajković uhapšen je 15. decembra 2022, uprkos tome što je kao policajac integrisan u tzv. kosovski sistem prošao sve bezbednosne provere, kako od strane Prištine, tako i međunarodnih faktora.

Primer Trajkovića samo je jedan od brojnih, kad je reč o spornim procesima protiv Srba, u kojima postoje mnoge manjkavosti i kontradiktornosti, što opravdava zaključak da Priština ove postupke vodi arbitrarno i na etničkoj osnovi. Uprkos tome što ni srpski advokati ne mogu da preciziraju broj Srba koji su u Podujevu utamničeni, ali ni tačan broj naših sunarodnika u ostalim zatvorima na teritoriji Kosmeta, brojka je sasvim sigurno i veća od 80. Razlog je to što režim na čelu s Kurtijem svakodnevno iz fioke vadi imena novih ljudi koje tereti za teška krivična dela.

Srbi se posle više od 20 godina terete za navodno rušenje „ustavnog poretka”, terorizam ili za tobože ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 1998. i 1999. godine. Postavlja se pitanje da li bi Srbi bili na svom kućnom pragu, ili da li bi dolazili na porušeni kućni prag da se imalo osećaju krivim za sve događaje u poslednjih 26, odnosno 27 godina? Uz sve to, uprkos garancijama Kvinte da se Srbi neće teretiti za barikade 2022. godine, sve je više poziva i zbog ovih događaja. Mnogi i dalje sa strepnjom iščekuju i da li će negde na prelazu ili na magistralnim putevima ka Jarinju i Brnjaku biti uhapšeni za događaje iz 2023. godine, kad su albanski „gradonačelnici” nasilno, uz podršku specijalnih jedinica Rosu i Kfora, zauzeli opštinske zgrade u tri opštine na severu Kosmeta.

Ako se izuzmu teška krivična dela, gde sudsko jednonacionalno veće donosi prvostepene presude na albanskom jeziku, a predstavke prevedene na srpski čak posle 11 meseci, onda se u lov bacaju albanski policajci i tužilaštvo, po principu „samo neka je Srbin”, kao što je slučaj sa N. U. iz Goraždevca, koji službuje u Beogradu kao saobraćajni policajac. Njemu su na prelazu Jarinje pronađeni, po izveštaju tzv. kosovske policije, „meci”, ali i dinari i evri, a albanski sudija mu je odredio 30 dana pritvora. Ovaj Srbin pak nije „deportovan” kao 11 njegovih sunarodnika i kolega, radnika MUP-a i Vojske Srbije, kojima je stavljena zabrana ulaska na Kosovo i Metohiju do pet godina.

O kojem god etnički motivisanom povodu za optužbe da je reč, srpski advokati žale se na brojne probleme svojih branjenika u zatvorima, a kako za „Politiku” kaže advokat Miloš Delević, problemi s kojima se suočavaju nisu samo odlaganja ročišta. „Tu su i dugi periodi pritvora bez adekvatnog procesnog napretka, nedovoljna dostupnost svedoka ili njihov stalni izostanak s ročišta, promene u sastavu sudskih veća, koje brišu sve što je ranije urađeno, ograničeni kapaciteti pravosuđa, pa se istovremeno vodi veliki broj ovakvih predmeta, nedovoljna saradnja institucija, ali i dodatni pritisci koji proizlaze iz političke i etničke osetljivosti ovih suđenja”, navodi Delević, koji je s timom nedavno zastupao Žarka Zarića, ali i Momira Pantića, uhapšene početkom avgusta 2023, a terete se za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Pantić, nekadašnji radnik MUP-a Srbije u Istoku, kao i Zarić, godinama je dolazio u svoj rodni kraj, dok se Zarić posle skoro dve decenije raseljeništva skućio u rodnom selu, u Ljuboždi. Svojevremeno je bio hapšen pod sumnjom za navodna krivična dela, ali se ispostavilo da je to bilo „greška”. Ovaj proces vraćen je na početak zbog promene sudskog veća, a kako kaže Delević, to je samo pokazatelj „koliko su predmeti ratnih zločina na Kosovu opterećeni procesnim zastojima”.

„Dok je moj branjenik u pritvoru, u ponovnom procesu, za šest meseci saslušan je samo jedan svedok. Umesto da idemo ka presudi, vraćamo se na početak. Ovo, nažalost, nije izolovan slučaj. I u drugim predmetima suđenja se vraćaju na početak upravo zbog promene sastava veća. I međunarodni monitoring upozorava da su dugotrajni postupci i ponovljena suđenja sistemski problem. Euleks je u izveštaju za 2024. godinu preporučio jačanje odeljenja za ratne zločine, bolju saradnju tužilaštva i policije i efikasnije upravljanje predmetima kako bi se izbegla nepotrebna ponavljanja”, kaže Delević, naglašavajući da odbrana „očekuje da sud u ovom predmetu bez odlaganja odluči o predlogu za ukidanje pritvora ili njegovu zamenu blažim merama, da se raspored ročišta organizuje tako da se svedoci zaista pojavljuju i da se obezbedi stabilnost sudskog veća do okončanja postupka, bez političkih uticaja i bez daljeg povređivanja prava na suđenje u razumnom roku”. Navodi i da u nastavku suđenja u ovom procesu odbrana prvi put saznaje za svedoka na osnovu čijeg je izveštaja sačinjena krivična prijava, kao i kasnije optužnica.

Lazoviću sude uprkos nalazima francuskih forenzičara

Sudi se ovih dana i Srđanu Lazoviću iz Leposavića, žandarmu koji je brutalno uhapšen na teritoriji Leposavića u prisustvu maloletne dece, koji je godinama radio u MUP-u u Kraljevu, a u čiji su proces bili uključeni i francuski forenzičari, koji su utvrdili da on nije osoba sa slike koja se tereti za ratni zločin počinjen na teritoriji opštine Đakovica. Nastavak suđenja zakazan mu je početkom sledeće nedelje, a svi zahtevi advokata da mu sudsko veće odredi „blažu meru” ostali su bez odgovora.