Мали цар пећина

Омалени царић, дугачак свега десетак центиметара и тежак десетак грама, са распоном крила од 15 центиметара, једна је од птица које се издвајају лепотом своје песме: из шуме или грмља прво ћете зачути његов звонки продорни глас, па тек онда угледати мајушну птицу како чучи на грани или хитро лети од жбуна до жбуна у потрази за храном. Препознатљив је по браонкастом перју, које је на стомаку светлије. Поред очију има светлосиве пруге, реп му је кратак и издигнут, ноге светлобраон, а оштар и дуг кљун тамнобраон боје.

Царић живи у Северној Америци, Европи и Азији, а понеки залута и у северозападне делове Африке. Гнезди се у шумама и парковима, а за свијање гнезда задужен је мужјак. Вредно радећи, од траве, маховине и лишајева прави и по неколико гнезда, препуштајући женки да одабере у којем ће од њих да снесе јаја и одгаја младе. Када изабере дом за птиће, женка га облаже паперјем. Остала гнезда послужиће птицама за спавање, извођење нове генерације птића или боравак током зимских месеци.

Птице које насељавају најсеверније крајеве планете зими се селе ка југу, док остале не напуштају своја станишта. Да би загрејале своја мајушна тела, тада се окупљају у веће групе и збијају се у старим гнездима, пукотинама у кори дрвећа, шупљинама у стенама а понекад се крију и у пећинама. Захваљујући овом понашању, добиле су и своје латинско име Troglodytes troglodytes или, у преводу – птице „које се крију у пећини”. И поред свих мера предострожности, велики број царића страда од хладноће током ледених зима.

Чим зима прође, царићи почињу да се паре. Ове птице сваке године изведу две, понекад и три генерације младих. У рано пролеће женка снесе пет до шест јаја, на којима лежи петнаестак дана. О младунцима се брине сама и повремено напушта гнездо како би им обезбедила храну. Већ кад наврше две недеље, птићи ће први пут полетети. Чим напусте гнездо, женка је поново спремна за парење. У пределима где хране нема довољно, мужјак и женка живе у моногамним паровима, док се тамо где је има у изобиљу пари са неколико женки.

Царићи су месождери и хране се инсектима и пауцима, док зими свој осиромашени јеловник обогаћују учауреним луткама инсеката које проналазе испод коре дрвећа и оборених стабала, а глад утољавају и семенкама које траже у шумама или хранилицама, где их остављају љубитељи птица.

Д. Д.