Трамп разматра удар на Мадура

Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је „донео неку врсту одлуке“ у погледу могуће акције у Венецуели, након низа брифинга одржаних ове недеље и значајног појачања америчких оружаних снага у региону, преноси CNN.

Према наводима четири извора упозната са разговорима, високопозиционирани званичници Пентагона и обавештајне заједнице представили су Трампу широк спектар опција – од ваздушних удара на војне и владине циљеве у Венецуели, преко напада на руте за трговину дрогом, до много директнијег сценарија: потенцијалног уклањања председника Николаса Мадура.

Америчка војска је последњих недеља концентрисала значајне снаге на Карибима у оквиру операције „Јужно копље“. У регион је стигао највећи светски носач авиона УСС Џералд Р. Форд, уз пратњу више од десет ратних бродова – крстарице, разарача, командног брода за ракетну и ваздушну одбрану, амфибијских платформи и најмање једне подморнице. Распоређено је и око 15.000 војника, док је у Порторико премештено 10 авиона Ф-35.

Стручњаци овај ниво ангажовања описују као „без преседана“ у савременој америчкој политици према Латинској Америци.

„Да би се пронашло нешто упоредиво, мора се отићи до 1989. године и инвазије на Панаму“, навео је Ерик Фарнсворт из једног вашингтонског тинк-тенка.

Трампу су опције за деловање у Венецуели представили министар одбране Пит Хегсет и начелник Здруженог генералштаба генерал Ден Кејн, као и државни секретар Марко Рубио са ширим тимом за националну безбедност.

Током оба састанка разговарало се о конкретним метама и могућим последицама било које акције. Иако је Трамп у прошлости подржавао идеју о „промени режима“ у Венецуели, у последњем интервјуу за CBS рекао је да „не разматра нападе на тлу Венецуеле“ – што CNN тумачи као могућност да се председник још двоуми.

Америчка администрација признала је да тренутно не постоји јасно правно оправдање за ударе на копнене циљеве, али да би оно „могло бити створено“. Ипак, одлука би носила велике ризике – од оружаног отпора венецуеланске војске до могућег политичког удара на Трампову базу, која је против уласка САД у нове дуготрајне ратове.

„Амерички народ није гласао за Трампа да би водио још један страни рат“, рекао је један републикански конгресмен, упозоравајући да би дуга интервенција могла да изазове озбиљан отпор чак и међу републиканцима.

Мадуро упозорава на „нови Вијетнам“

Председник Венецуеле Николас Мадуро осудио је америчко војно гомилање, називајући га покушајем да се „донесе рат у Јужну Америку и на Карибе“. Поручио је да би интервенција могла да доведе до сценарија попут „још једне Газе“, „новог Авганистана“ или „новог Вијетнама“.

Каракас је објавио почетак „масовне мобилизације“ војске и опреме као одговор на могуће америчке потезе.

Свргавање Мадура било би велики политички тријумф за Вашингтон, који је 2019. подржао неуспели пуч и признао Хуана Гваида као лидера Венецуеле. Потенцијални резултати наводе се као:

• слабљење антиамеричког блока у Латинској Америци,
• јачање борбе против трговине дрогом,
• могућност енергетских договора са новим властима.

Међутим, неуспех операције или дуга интервенција носе огромне безбедносне и политичке последице.

Одлука стиже – али каква?

Иако је поручио да је „донео неку врсту одлуке“, Трамп није желео да открије о каквој акцији је реч.

CNN наводи да је и даље могуће да председник одлучи да се не предузме никаква директна мера – упркос томе што је ниво војних припрема „највећи у последњих 35 година“.

Америчка јавност, Конгрес и регионални савезници сада очекују да ли ће административни сигнали и војно присуство прерасти у конкретну акцију – или у притисак без непосредног удара.