Хотели никли на старим вртачама

Тудоровићи – Испод Соколове греде,у Тудоровићима, највећем селу у Паштровићима које стражари у брдима која се уздижу изнад Светог Стефана, тишину понегде ремете мешалице, камиони, дунђери који се довикују. Нема их много, „нападнуто” је неколико раније започетих кућа. Уз асфалтни пут који скреће с Јадранске магистрале према Тудоровићима, с једне и друге стране куће, нове, раскошне виле с вртовима и базенима, каквих нема ни на самој обали и тек започете великих димензија. Између њих табле с натписима „плац на продају”, „for sale”...

– Није било тако давно када су старе вртаче биле под воћем, поврћем,к ада су се око њих стада напасала. Сада уместо чактара са овнова предводника, звоне аларми на скупим вилама, смеши се Ратко Будимир, један од оних који је рођен у Тудоровићима.

Прича наш саговорник како је село расељено шездесетих година када је туризам озбиљније закорачио на јужнојадранску обалу. Многи су нашли посао у граду-хотелу „Свети Стефан”, саградили куће уз саму обалу све до Будве и Петровца. Ђурашевићи, Кентере, Санковићи, Анђуси, Јовановићи, Будимири напустили су стара огњишта .Њихове камене куће су деценијама биле празне, разорни земљотрес 1979. их је прилично растресао, њиве и ливаде је притиснуо коров.

А онда је пре четири-пет година кренула инвазија. Стигли су богати Руси,к упили плацеве с којих „пуца” јединствен поглед на пучину и саградили виле. Витких линија, високе, са лепим двориштима и гаражама. Саграђени су и хотели у овом и суседном селу Рађеновићи,луксузни апартмани. Зидали су и неки од мештана, затим викендаши с простора бивше Југославије. Онако да се издалека види, без нарочитих планова,свако по свом нахођењу. Тудоровићи су тако постали шаролико летовалиште уз море које још није добило коначни изглед и где ће се тек зидати.

Посетиоцу највише боде очи апартманско насеље које је никло на брду Света недјеља које је добило име по истоименој цркви која је вековима „стражарила” високо над морем. Уз саму ограду сеоског гробља, „легле” су куће. Сви ту необичну и доста ружну агломерацију зову „руско село”,а да притом нико тачно не зна ко је инвеститор. Објекти које је зидао „Трејдјуник” су грађевински завршени, треба још доста новца да буду спремни за усељење. Економска криза је очито такла и инвеститора овог села, које је започето на дивље,па дуго већ тамо нема мајстора.

– Ми смо коју годину пре грађевинске експанзије започели духовну обнову села,дочекује нас Стево Јовановић, један од главних „криваца” за обнову сакралних објеката. – Прво смо уз помоћ мештана, општине Будва и тамошњих предузећа и бројних пријатеља, донатора, обновили стару сеоску школу, а онда и цркве.

Приликом обнове цркве Света недјеља, пронађене су испод малтера фреске из 14. века које најбоље сведоче и о старости и о вредности објекта. Потом су саниране цркве Светог Димитрија и Свете Петке, а недавно је освештана и саборна црква Светог Николе, највећа у Паштровићима.

– Мислим да смо испунили завет предака,светиње су поново живе, долазе уз оне старије и млађи, потомци житеља Тудоровића који су расути по свету. Село живи и свој други, туристички живот. Гради се увелико, мада би могло да се зида с више реда како би се много боље него до сада нове куће уклопиле у амбијент овог лепог села. Верујем да је и то завет предака, иако то нигде није записано, рекао нам је Стево Јовановић.

Промет кућа и плацева је на приморју стао. Наши саговорници се слажу да је овај предах добродошао да се мало погледају планови,дораде и допуне. Јер у Тудоровићима и око њих ће се и даље градити. А то треба чинити на начин који ће омогућити да се сачува бар део некадашњег амбијента. Да нови материјали, бетон, стакло, алуминијум, не прекрију сасвим камењар који има своју дугу и другачију причу.