Кина престигла Немачку

Пекинг (Бета-АП) – Кина је јуче објавила употпуњене податке за 2007. годину који показују да је њена економија престигла привреду Немачке и постала трећа највећа на свету, после САД и Јапана.

САД су и даље највећа привреда света која је 2007. године створила нових добара у вредности од 13.800 милијарди долара. Следи Јапан са 4.400 милијарди долара.

Кинеска влада је јуче попела процену стопе економског раста 2007. године са већ високих 11,9 одсто на 13 процената, што би био најбржи раст од 1994. То је подигло кинески бруто домаћи производ (БДП) на 25.700 милијарди јуана, или на 3.500 милијарди долара по курсу из 2007, саопштила је државна статистичка агенција. Немачки БДП био је те године 3.300 милијарди долара.

Али, 85 милиона Немаца су далеко испред 1,3 милијарде Кинеза када је реч о дохотку по становнику који је 2007. године у Немачкој био 28.000 евра (38.000 долара). Кинески БПД по становнику био је 19.800 јуана, или 2.800 долара.

Овај статус Кине је, дакле, симболичан – јер њених милијарду и триста милиона становника у просеку спадају међу најсиромашније на свету – али одражава експлозивни раст земље која је током 30 година економских реформи постала светска радионица и трговачка велесила.

* * *

Ова кинеска економска ревизија учинка из 2007. године објављена је истовремено са напорима Пекинга да заустави оштро успоравање привредног раста Кине проузроковано светским економским невољама.

Влада је крајем прошле године покренула и стимулативни пакет од 4.000 милијарди јуана (586 милијарди долара) и обећала мере које ће подстаћи извоз и производњу, првенствено аутомобила и челика.

Кинески званичници тврде да њихова земља највише може помоћи превазилажењу текуће глобалне финансијске кризе уколико одржи висок раст и укупну стабилност властите привреде. Они оптимистички гледају на решавање свих текућих проблема у кинеској привреди до којих је дошло првенствено због знатног успоравања раста америчке и глобалне економије.

Представник за штампу Кинеског статистичког бироа Ли Сија тврди да су последице међународне финансијске кризе много веће него што је кинеска влада очекивала. „Кина је све отворенија према спољном свету и кинеска привреда је све повезанија са светском привредом. Због тога је и Кина почела да осећа последице глобалне финансијске кризе”, указао је Ли.

Ипак, прогнозе за кинеску привреду и нису лоше, рекао је Џастин Јифу Лин, главни економиста Светске банке. Овај кинески економски експерт сматра да би привреда Кине могла да одоли ударима глобалне финансијске кризе. „Све док Кина одржава социополитичку стабилност и унапређује своје тржишне институције и отвореност, мислим да има потенцијал да и наредних десет година бележи раст од око осам одсто.”

Тај потенцијал крије се пре свега у подстицању самих Кинеза да купују кинеску робу, сматра Лин. „Кинези су у стању да стимулишу домаћу тражњу како би подстакли раст, уместо да се ослањају на извоз. Ту се, међутим, суочавају с проблемом високе инфлације, и мислим да су због тога до сада оклевали са подстицањем домаће тражње, кроз, на пример, смањење каматних стопа. Ако, међутим, успеју да разреше тај проблем и да подстакну тражњу без раста инфлације, онда ће бити у великој мери имуни на туђе економске недаће.”

Но, то неће ићи тако лако. У Пекингу и Шангају, рецимо, има много богаташа – много је „ферарија” и „поршеа” – али када зађете у провинцију улазите у један сасвим другачији свет. Кина је и даље земља сељака и сезонских радника који имају минималне наднице.

Кина је ипак забележила најбржи економски раст у историји, који најдуже траје. Од Маове смрти 1979, на сваких девет година дуплирала је национални доходак. Америци је за то било потребно 50 година, а Јапану који се метеорски развијао – 35.

Стручњаци предвиђају да ће Кина већ 2025. стићи САД, а за следећих 25 година, дакле 2050, њен бруто домаћи производ биће за трећину већи од америчког. На средини овог века Кина ће имати БДП од близу 50.000 милијарди долара (није штампарска грешка), а САД око 38.000 милијарди долара, прогнозирају експерти.

Са својих билион и по долара девизних резерви, Пекинг истиче своје интересе далеко изван својих граница. Кина је, ето, постала трећи економски играч света. И не хвали се да њено време тек долази.