Kina prestigla Nemačku

Peking (Beta-AP) – Kina je juče objavila upotpunjene podatke za 2007. godinu koji pokazuju da je njena ekonomija prestigla privredu Nemačke i postala treća najveća na svetu, posle SAD i Japana.

SAD su i dalje najveća privreda sveta koja je 2007. godine stvorila novih dobara u vrednosti od 13.800 milijardi dolara. Sledi Japan sa 4.400 milijardi dolara.

Kineska vlada je juče popela procenu stope ekonomskog rasta 2007. godine sa već visokih 11,9 odsto na 13 procenata, što bi bio najbrži rast od 1994. To je podiglo kineski bruto domaći proizvod (BDP) na 25.700 milijardi juana, ili na 3.500 milijardi dolara po kursu iz 2007, saopštila je državna statistička agencija. Nemački BDP bio je te godine 3.300 milijardi dolara.

Ali, 85 miliona Nemaca su daleko ispred 1,3 milijarde Kineza kada je reč o dohotku po stanovniku koji je 2007. godine u Nemačkoj bio 28.000 evra (38.000 dolara). Kineski BPD po stanovniku bio je 19.800 juana, ili 2.800 dolara.

Ovaj status Kine je, dakle, simboličan – jer njenih milijardu i trista miliona stanovnika u proseku spadaju među najsiromašnije na svetu – ali odražava eksplozivni rast zemlje koja je tokom 30 godina ekonomskih reformi postala svetska radionica i trgovačka velesila.

* * *

Ova kineska ekonomska revizija učinka iz 2007. godine objavljena je istovremeno sa naporima Pekinga da zaustavi oštro usporavanje privrednog rasta Kine prouzrokovano svetskim ekonomskim nevoljama.

Vlada je krajem prošle godine pokrenula i stimulativni paket od 4.000 milijardi juana (586 milijardi dolara) i obećala mere koje će podstaći izvoz i proizvodnju, prvenstveno automobila i čelika.

Kineski zvaničnici tvrde da njihova zemlja najviše može pomoći prevazilaženju tekuće globalne finansijske krize ukoliko održi visok rast i ukupnu stabilnost vlastite privrede. Oni optimistički gledaju na rešavanje svih tekućih problema u kineskoj privredi do kojih je došlo prvenstveno zbog znatnog usporavanja rasta američke i globalne ekonomije.

Predstavnik za štampu Kineskog statističkog biroa Li Sija tvrdi da su posledice međunarodne finansijske krize mnogo veće nego što je kineska vlada očekivala. „Kina je sve otvorenija prema spoljnom svetu i kineska privreda je sve povezanija sa svetskom privredom. Zbog toga je i Kina počela da oseća posledice globalne finansijske krize”, ukazao je Li.

Ipak, prognoze za kinesku privredu i nisu loše, rekao je Džastin Jifu Lin, glavni ekonomista Svetske banke. Ovaj kineski ekonomski ekspert smatra da bi privreda Kine mogla da odoli udarima globalne finansijske krize. „Sve dok Kina održava sociopolitičku stabilnost i unapređuje svoje tržišne institucije i otvorenost, mislim da ima potencijal da i narednih deset godina beleži rast od oko osam odsto.”

Taj potencijal krije se pre svega u podsticanju samih Kineza da kupuju kinesku robu, smatra Lin. „Kinezi su u stanju da stimulišu domaću tražnju kako bi podstakli rast, umesto da se oslanjaju na izvoz. Tu se, međutim, suočavaju s problemom visoke inflacije, i mislim da su zbog toga do sada oklevali sa podsticanjem domaće tražnje, kroz, na primer, smanjenje kamatnih stopa. Ako, međutim, uspeju da razreše taj problem i da podstaknu tražnju bez rasta inflacije, onda će biti u velikoj meri imuni na tuđe ekonomske nedaće.”

No, to neće ići tako lako. U Pekingu i Šangaju, recimo, ima mnogo bogataša – mnogo je „ferarija” i „poršea” – ali kada zađete u provinciju ulazite u jedan sasvim drugačiji svet. Kina je i dalje zemlja seljaka i sezonskih radnika koji imaju minimalne nadnice.

Kina je ipak zabeležila najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina duplirala je nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, a Japanu koji se meteorski razvijao – 35.

Stručnjaci predviđaju da će Kina već 2025. stići SAD, a za sledećih 25 godina, dakle 2050, njen bruto domaći proizvod biće za trećinu veći od američkog. Na sredini ovog veka Kina će imati BDP od blizu 50.000 milijardi dolara (nije štamparska greška), a SAD oko 38.000 milijardi dolara, prognoziraju eksperti.

Sa svojih bilion i po dolara deviznih rezervi, Peking ističe svoje interese daleko izvan svojih granica. Kina je, eto, postala treći ekonomski igrač sveta. I ne hvali se da njeno vreme tek dolazi.