Без кажњених лекара све празна прича

Случај неурохирурга, наставника на Медицинском факултету у Београду, који је од родитеља тражио 500 евра да би оперисао тумор који притиска кичмену мождину десетогодишњег дечака, опет је у средиште пажње избацио тему корупције у здравству. Реаговања на овај случај су већ виђена. У стилу „свако чудо за три дана” прашина се слеже и уз реченицу да истражни органи настављају посао чекаћемо нови случај који ће усталасати јавност.

Када ће се проблем корупције у здравству решавати на исправан начин? Имаjу ли смисла институција заштитника права пацијената или „бели телефон” на који у Министарству здравља свако анонимно може да остави притужбе, када се за годину дана нико није пожалио на тражење мита? Хоће ли корупцију смањити будуће етичке осуде Суда части Лекарске коморе или реакције из Српског лекарског друштва да због појединаца, који узимају мито за лечење, пада љага на целу медицинску професију?

Секретар Удружења за медицинско право Хајрија Мујовић-Зорнић за „Политику” каже да је проблем корупције у здравству кривичноправна проблематика и најопасније је „маскирати” овај проблем очекивањима да се о њему изјашњавају и да га решавају етички комитети, судови части или Лекарска комора.

– Корупција у здравству је специфична по последицама, јер неко може платити за операцију, а она се може завршити неуспехом. Међутим, корупција у здравству је по радњама иста као и она која постоји у општини или у неком министарству. У решавању проблема корупције у здравству, дакле, на потезу су државни органи. Једини исправни смер је већа контрола и рад правосудних органа и тужилаштва.

Наша саговорница која је доктор правних наука, али и један од наших малобројних стручњака за медицинско право, подсећа да када се даје или прима мито, нема разлике да ли се то ради у болници, у општини или министарству.

– Заштитници права пацијената треба да региструју неправилности, пре свега у квалитету пружања здравствене услуге, а информацију о корупцији, односно тражењу мита, треба да проследе надлежним органима. Ако тога нема, долази до мешања надлежности и тада имамо потенцијално опаснију ситуацију да сви раде све, односно да нико ништа не предузима. Лекарска комора и судови части могу са етичког аспекта оцењивати потезе својих чланова, али правне ствари морају решавати редовни судови – казала је др Мујовић-Зорнић.

Тако је заправо очајни отац, радник „Градске чистоће”, коме је хирург тражио новац за пријем и операцију тешко болесног малишана, одржао показну лекцију шта се ради када нам неко тражи новац да би нам пружио лекарску услугу коју смо већ платили кроз нашу плату.

Окрене се телефон 92 и пријави полицији!

После тога све је на полицији, правосуђу, односно тужилаштву. Следе суспензија са посла,кривично гоњење и коначно глас Лекарске коморе да се таквом лекару одузме лиценца за рад.

Да не ћуте и не плаћају, грађане су позвали и многи угледни лекари, директори клиника, па и министар здравља. Др Томица Милосављевић је у јуну прошле године поручио породиљама да не ћуте и не плаћају порођај. Тада је рекао да без активног учешћа људи који не прихватају чињеницу „плати и ћути, ко зна, требаће ти поново”, неће бити помака. Ако неко плати па прећути, не може да очекује да то реши Министарство здравља, јер оно може да разматра само случајеве када се људи конкретно обрате за помоћ, поручио је министар здравља. Милосављевић је у недавном интервјуу „Политици” рекао како корупције у здравству има много мање него што се у јавности прича, при чему додаје да ниједно озбиљно истраживање о корупцији никада у Србији није урађено. Истина је да грађани када их питају да ли су чули да је неко платио лекара наводе у чак 70 процената да су чули, али када их питате да ли су сами платили, тај проценат је драстично пао на један одсто грађана.

Директор Клиничког центра Србије др Ђорђе Бајец је такође, поводом овог најновијег случаја, поручио грађанима да сениједна услуга у Клиничком центру не наплаћује. Ако се некоме догоди да му лекар тражи новац за неку услугу или лек са листе, не треба да се плаши, већ одмах треба да пријави случај њему или управи КЦС. Или, полицији!

------------------------------------------------------------------------------

Ко уђе у понедељак мора до петка да буде оперисан

У појединим, великим здравственим установама које се баве најзахтевнијим интервенцијама, руководиоци се на различите начине боре да смање могућност тражења мита: од конзилијарног одлучивања о сваком случају до других мера. На пример, директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” у Београду професор Душан Станојевић увео је правило на оперативним одељењима да сви који уђу на клинику у понедељак до петка морају да буду оперисани.

-----------------------------------------------------------

Јауковић: Одузимати лиценце за рад

Докторка Милена Јауковић, ранији секретар Етичког комитета Српског лекарског друштва и члан Удружења за медицинско право, једна је од ретких лекара која отворено указује на појаву корупције међу белим мантилима. Она сматра да ће се корупција у медицинским установама смањити оног часа када се лекар буде плашио да ће изгубити посао, односно трајну лиценцу за рад, а не да се они који су тражили паре, били привођени, врате на посао када се гужва слегне и наставе да раде као да се ништа није догодило. То ће се, каже докторка Јауковић, догодити тек када Лекарска комора стварно почне да функционише као у развијеном свету, без утицаја политичких партија.