Хоће ли Зеленски издржати удар ФБИ

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Мо­сква – Укра­ји­на је про­шле не­де­ље по­но­во би­ла у цен­тру па­жње свет­ске јав­но­сти. Ме­ђу­тим, пр­ви пут за прет­ход­не три го­ди­не и де­вет ме­се­ци реч ни­је о рат­ној, већ ан­ти­ко­руп­циј­ској опе­ра­ци­ји. Аген­ти НА­БУ (На­ци­о­нал­ног ан­ти­ко­руп­циј­ског би­роа Укра­ји­не) по­кре­ну­ли су опе­ра­ци­ју „Ми­дас” и спро­ве­ли ра­ци­ју у ки­јев­ској кан­це­ла­ри­ји ми­сте­ри­о­зног Ти­му­ра Мин­ди­ча. Реч је о бли­ском при­ја­те­љу пред­сед­ни­ка Укра­ји­не, ра­ни­је ње­го­вом про­ду­цен­ту и су­вла­сни­ку ху­мо­ри­стич­ког про­јек­та „Квар­тал 95”, ко­ји је не­ка­да Вла­ди­ми­ру Зе­лен­ском обез­бе­дио све­на­род­ну по­пу­лар­ност. 

Мин­дич ни­је про­на­ђен у сво­јој кан­це­ла­ри­ји. Из Ки­је­ва је по­бе­гао у зо­ру, по­сле до­ја­ве ко­ју је до­био од, ка­ко се спе­ку­ли­ше, пред­сед­ни­ка ло­јал­не тај­не слу­жбе СБУ, да НА­БУ ују­тро упа­да у ње­го­ве кан­це­ла­ри­је. Уме­сто ње­га у кан­це­ла­ри­ји су про­на­ђе­не пу­не тор­бе евра и грив­њи, али и аме­рич­ких до­ла­ра, упа­ко­ва­них у це­ло­фан са на­леп­ни­ца­ма, за ко­је упу­ће­ни твр­де да се не до­би­ја­ју у ко­мер­ци­јал­ним, већ у ме­ђу­др­жав­ним тран­сак­ци­ја­ма. То би мо­гло да зна­чи да су Мин­дич и ње­го­ва ор­га­ни­зо­ва­на кри­ми­нал­на гру­па но­вац ко­ји је Укра­ји­на до­би­ја­ла на име аме­рич­ке по­мо­ћи, или кре­ди­та, фи­зич­ки пре­но­си­ли из тре­зо­ра др­жав­не бан­ке у сво­је кан­це­ла­ри­је.

У па­нич­ном бек­ству, оста­вив­ши ми­ли­о­не не­рас­па­ко­ва­ног ке­ша у кан­це­ла­ри­ји, Ти­мур Мин­дич је пре­ко Ма­ђар­ске оти­шао у Беч, ода­кле је пре не­де­љу да­на при­ват­ним ави­о­ном на­ста­вио за Изра­ел. Са њим су у истом прав­цу по­бе­гли бра­ћа Ми­ха­ил и Алек­сан­дар Цу­кер­ман, та­ко­ђе об­у­хва­ће­ни ис­тра­гом НА­БУ. За свом тро­ји­цом рас­пи­са­на је по­тер­ни­ца, а Кан­це­ла­ри­ја пред­сед­ни­ка Укра­ји­не је два да­на ка­сни­је бе­гун­ци­ма уве­ла санк­ци­је. По­сле ове од­лу­ке ис­пли­ва­ли су од­ре­ђе­ни спор­ни мо­мен­ти ко­ји су озбиљ­но до­ве­ли у пи­та­ње искре­ност укра­јин­ског пред­сед­ни­ка. На­и­ме, у про­то­ко­лу о санк­ци­ја­ма на­ве­де­но је да су тро­ји­ца изра­ел­ски, али не сто­ји и да су укра­јин­ски др­жа­вља­ни, што зна­чи да они не­сме­та­но мо­гу да рас­по­ла­жу сво­јом имо­ви­ном у Укра­ји­ни, ре­ги­стро­ва­ној на укра­јин­ска до­ку­мен­та. Те­ри­то­ри­ју Укра­ји­не у по­не­де­љак 10. но­вем­бра ују­тро Ти­мур Мин­дич је де­фи­ни­тив­но на­пу­стио по укра­јин­ском па­со­шу, што по­твр­ђу­је са­оп­ште­ње Др­жав­не гра­нич­не слу­жбе ко­ја је ре­кла да је основ ње­го­вог на­пу­шта­ња те­ри­то­ри­је Укра­ји­не као вој­но спо­соб­ног му­шкар­ца „тро­је ма­ло­лет­не де­це ко­ја жи­ве у ино­стран­ству”.

На осно­ву оп­ту­жби НА­БУ ухап­ше­но је ви­ше љу­ди. На те­рет им се ста­вља­ју ма­хи­на­ци­је са др­жав­ном кор­по­ра­ци­јом „Енер­го­а­том” и елек­тро­е­нер­гет­ском ин­фра­струк­ту­ром. Са­да­шњи ми­ни­стар прав­де Гер­ман Га­лу­шен­ко, до ју­ла ове го­ди­не ми­ни­стар енер­ге­ти­ке, под­нео је остав­ку. Са њим је са функ­ци­је оти­шла и ње­го­ва бив­ша за­ме­ни­ца и ак­ту­ел­ни ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Ири­на Грин­чук. О то­ме да НА­БУ сум­њи­чи пот­пред­сед­ни­ка вла­де Алек­се­ја Чер­ни­шо­ва да је део хо­бот­ни­це Мин­ди­ча и да му је због то­га од­у­зет па­сош, пи­са­ли смо у сеп­тем­бру. Оче­ку­је се да сви ови уско­ро бу­ду ухап­ше­ни.

У овом мо­мен­ту из­ве­сно је да су бе­гу­нац Мин­дич, ми­ни­стри у вла­ди и од­го­вор­ни у др­жав­ним енер­гет­ским кор­по­ра­ци­ја­ма осум­њи­че­ни за про­не­ве­ру енорм­них сред­ста­ва ко­је су за­пад­не зе­мље упла­ћи­ва­ле Укра­ји­ни за по­ве­ћа­ње ни­воа за­шти­те енер­гет­ских обје­ка­та и учвр­шћи­ва­ње ста­бил­но­сти крх­ке елек­тро­мре­же. Има­ју­ћи у ви­ду да се ова те­ма отва­ра у мо­мен­ту ре­стрик­ци­ја стру­је, ко­је ни­су узро­ко­ва­не са­мо ру­ским ра­за­ра­њем тер­мо­е­лек­тра­на и рас­па­дом елек­тро­мре­же, мно­ги сма­тра­ју да би скан­дал мо­гао ис­про­во­ци­ра­ти не­за­до­вољ­ство ши­ро­ких на­род­них ма­са.   

Без об­зи­ра што Вр­хов­на ра­да још ни­је усво­ји­ла остав­ке Га­лу­шен­ка и Грин­чу­ко­ве, Зе­лен­ски је по­жу­рио да их ис­кљу­чи из Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност и од­бра­ну. Ин­ди­ка­тив­но је и да је ге­не­рал­ни се­кре­тар овог те­ла, од сеп­тем­бра 2023. до ју­ла 2025. ми­ни­стар од­бра­не Ру­стем Уме­ров, на дан ка­да су кре­ну­ле ра­ци­је оти­шао у Тур­ску и да се још ни­је вра­тио у зе­мљу. То је под­гре­ја­ло спе­ку­ла­ци­је да би НА­БУ уско­ро мо­гао да сво­је оп­ту­жбе са енер­ге­ти­ке про­ши­ри и на ре­сор од­бра­не. У сеп­тем­бру смо та­ко­ђе пи­са­ли да је Мин­дич пре­ко ком­па­ни­је „Фа­јер по­инт” био укљу­чен и у на­бав­ку дро­но­ва и дру­ге опре­ме за по­тре­бе Ору­жа­них сна­га Укра­ји­не. Из НА­БУ-а је са­оп­ште­но да по­сто­ји сни­мље­них око 1.000 са­ти ком­про­ми­ту­ју­ћих раз­го­во­ра. До са­да је јав­но­сти на увид ста­вље­но око по­ла са­та, а у њи­ма се де­фи­ни­тив­но по­ми­ње Ру­стем Уме­ров. У јед­ном мо­мен­ту се у раз­го­вор укљу­чу­је и ли­це за ко­је се са ве­ли­ком до­зом ве­ро­ват­но­ће мо­же твр­ди­ти да је лич­но Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски.

Оно што би укра­јин­ског пред­сед­ни­ка нај­ви­ше мо­гло да за­бри­не је­сте да у овој чи­та­вој опе­ра­ци­ји НА­БУ не де­лу­је са­мо­стал­но. Два да­на пре ра­ци­је у Мин­ди­че­вој кан­це­ла­ри­ји аме­рич­ки ФБИ по­кре­нуо је све­о­бу­хват­ну ис­тра­гу о ко­руп­ци­ји у енер­гет­ском сек­то­ру Укра­ји­не. Дан ка­сни­је је об­ја­вље­но да је на­кон опе­ра­тив­не па­у­зе оба­вље­на фор­мал­на ро­та­ци­ја но­вог офи­ци­ра ФБИ, од­го­вор­ног за Укра­ји­ну, чи­ја се кан­це­ла­ри­ја ина­че на­ла­зи у згра­ди НА­БУ. Об­ја­вље­но је да је пр­ва те­ма ко­ју је пред­став­ник ФБИ раз­ма­трао са сво­јим укра­јин­ским ко­ле­га­ма упра­во опе­ра­ци­ја „Ми­дас”.

На­ме­ће се пи­та­ње за­што Аме­ри­кан­ци у овом мо­мен­ту уда­ра­ју на Зе­лен­ског и ње­го­во окру­же­ње. Же­ле ли да га за­ме­не дру­гим кан­ди­да­том спрем­ни­јим на уступ­ке Ру­си­ји, или огор­че­ни на то што су ње­го­ви нај­бли­жи са­рад­ни­ци про­не­ве­ри­ли аме­рич­ку по­моћ же­ле на че­лу Укра­ји­не но­ву, ко­руп­ци­јом нео­п­те­ре­ће­ну гар­ни­ту­ру ко­ја ће на­ста­ви­ти да ра­ту­је? Од­го­вор на ово пи­та­ње до­би­ће­мо ве­ро­ват­но до кра­ја го­ди­не. Има­ју­ћи у ви­ду да се не­дав­но гра­до­на­чел­ник Ки­је­ва Ви­та­лиј Клич­ко, глав­ни опо­нент Зе­лен­ског у зе­мљи, за­ло­жио за спу­шта­ње мо­би­ли­за­ци­о­ног уз­ра­ста са 24 на 22, или 21 го­ди­ну, ова дру­га ва­ри­јан­та у овом мо­мен­ту из­гле­да ре­ал­ни­је.

Зва­нич­них ре­ак­ци­ја на опе­ра­ци­ју „Ми­дас” у САД за са­да не­ма. Ме­ђу­тим, аме­рич­ки ме­ди­ји оп­шир­но су пи­са­ли о све­му, укљу­чу­ју­ћи и Зе­лен­ском тра­ди­ци­о­нал­но на­кло­ње­ног „Њу­јорк тај­мса”. У Европ­ској уни­ји је мук. Ме­ди­ји углав­ном ћу­те, а бри­сел­ски и не­мач­ки функ­ци­о­не­ри на­ја­вљу­ју но­ве ми­ли­јар­де евра по­др­шке Укра­ји­ни. Ре­а­го­вао је је­ди­но ма­ђар­ски пре­ми­јер Вик­тор Ор­бан ко­ји је за­тра­жио об­у­ста­ву свих тран­сфе­ра Укра­ји­ни, али и пот­пред­сед­ник ита­ли­јан­ске вла­де Ма­тео Сал­ви­ни, за­бри­нут што се „но­вац ита­ли­јан­ских рад­ни­ка и пен­зи­о­не­ра тро­ши на ко­руп­ци­ју у Укра­ји­ни”.

Та­ко је Бри­сел још јед­ном де­мон­стри­рао дво­стру­ке стан­дар­де. Док се на Ср­би­ју вр­ше же­сто­ки при­ти­сци да се од­у­ста­не од ле­гал­не и ле­ги­тим­не еко­ном­ске са­рад­ње са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом, усва­ја­ју се тен­ден­ци­о­зне ре­зо­лу­ци­је Европ­ског пар­ла­мен­та, ка­да је реч о ко­руп­ци­ји у Укра­ји­ни, гу­ра се гла­ва у пе­сак. Зе­мље Европ­ске уни­је је­су збир­но, уз НР Ки­ну, нај­ве­ћи ин­ве­сти­тор у Ср­би­ји, али за на­шу по­љо­при­вре­ду, енер­ге­ти­ку, же­ле­зни­цу и гра­ђе­вин­ске ком­па­ни­је Ру­си­ја је ва­жан парт­нер. Парт­нер­ство у еко­но­ми­ји се те­шко гра­ди, ла­ко ру­ши, а на­кон ру­ше­ња још те­же об­на­вља.     

На оп­ту­жбе за ко­руп­ци­ју окру­же­ње пред­сед­ни­ка Укра­ји­не од­го­во­ри­ло је пот­пу­но ап­сурд­ним ко­мен­та­ри­ма. Шеф кан­це­ла­ри­је пред­сед­ни­ка Ан­дреј Јер­мак ре­као је да не­ма раз­ло­га да ан­ти­ко­руп­циј­ска те­ла ис­тра­жу­ју по­себ­но Зе­лен­ског, јер је он „сто­жер бор­бе про­тив ко­руп­ци­је”. Са­вет­ник пред­сед­ни­ка Ми­ха­ил По­до­љак је за ко­руп­ци­ју у Укра­ји­ни оп­ту­жио Ру­си­ју, ко­ја, ка­же он, та­ко де­це­ни­ја­ма под­ри­ва ста­бил­ност Укра­ји­не. Ипак, има­ју­ћи у ви­ду да је ле­тос по­ку­шао да без­у­спе­шно за­ко­ном уки­не НА­БУ, да у исто вре­ме про­тив ухап­ше­них аге­на­та НА­БУ Ру­сла­на Ма­го­ме­дра­су­ло­ва и Вик­то­ра Гу­са­ро­ва фор­мал­но осум­њи­че­ним за са­рад­њу са Ру­си­јом још ни­је зва­нич­но по­диг­ну­та оп­ту­жни­ца, шан­се Вла­ди­ми­ра Зе­лен­ског да опе­ре у јав­но­сти ру­ке од свог бив­шег про­ду­цен­та и бли­ских ми­ни­ста­ра за­и­ста су сла­бе.

Зе­лен­ски се на бој­ном по­љу ка­ко-та­ко др­жи три го­ди­не и де­вет ме­се­ци, ме­ђу­тим шан­се да по­ли­тич­ки пре­жи­ви ан­ти­ко­руп­циј­ски удар из САД, прак­тич­но не по­сто­је. Пи­та­ње је са­мо да ли ће ФБИ ићи до кра­ја.