Бурек изгубио трку са кроасанима

Бурек, специјалитет којим су многи почињали радни дан, изгледа да губи битку са пецивима и другим пекарским производима. У градским пекарама, које смо јуче обишли, кажу да продаја бурека стално опада, а продавци углавном немају објашњење зашто се то догађа.

– Масна посластица са сиром, месом или спанаћем све мање занима млађе Београђане. Нарочито га девојке избегавају, јер кажу да гоји, па купују интегрална и обична пецива – објаснила је продавачица из једне пекаре у близини Бајлонијеве пијаце. Она каже да се највише продају кифле, ђевреци и „сува” пецива и да сваке године после празника има мање посла. Опала је, каже, продаја слатких пецива и ситних колача.

Да је пад продаје бурека тренд у више од 90 одсто пекара у престоници потврдио је за „Политику” Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

– Ова појава уочљива је у северној Србији, посебно у Новом Саду и Београду где је, последњих пет година, продаја пала сигурно за 70 одсто. Неки пекарски производи, као бурек, полако изумиру, док се неки нови све више купују. Један од разлога може бити и презасићеност и другачији стил живота и исхране којем се окрећу нове генерације– рекао је Пралица.

Према његовим речима, прве промене куповних навика потрошача догодиле су се пре петнаестак година, са појавом првог „данског” пецива на тржишту. Тада су суграђани почели да доручкују кроасане уместо ђеврека, убрзо су модерни постали кроасани са чоколадом, а последњих година највише се траже различита „коктел” пецива.

И поред тога што је брашно појефтинило Београђани могу да очекују и да ће цене филованог пецива (ако већ нису) бити усаглашене са ценама производа од којих се праве. То посебно важи за лиснато и остало пециво надевено шунком, сиром, месом или качкаваљем. Цена бурека, у зависности од фила, креће се од 200 до 300 динара за килограм. За тепсију бурека са сиром треба издвојити око 250 динара, за варијанту са месом 300, а са спанаћем 280 динара. Они, који не воле додатке између кора овог пекарског специјалитета, за празан бурек морају да издвоје око 250 динара. А појавиле су се и модерне варијанте у облику пица-бурека, бурека са печуркама, или вишњама.

Са друге стране, цена кифли је од 15 до 20 динара, ђеврека од 20 до 25 динара. Када се томе дода чаша јогурта која у пекарама кошта од 25 до 35 динара, јасно је да многи Београђани бирају јефтинији доручак.

Другачије је било једино у старој пекари „Чарли”, у близини биоскопа „Балкан”. Тепсије бурека, доношене из усијаних пећи, брзо су се празниле, а купци су у реду чекали своју „четвртину” и чашу јогурта.

Иако цене намирница расту и најављено је повећање цене меса, у пекарама у градском језгру наглашавају да неће подизати цену ове сарајевске посластице јер, како примећују, беспарица је.

– Месо је више пута поскупело у току протекле године, а ни сир није јефтин. Међутим, не смемо да повећавамо цену бурека, јер продаја ионако опада – кажу у старим градским пекарама. Ове радње, по речима продаваца, имају сталне купце – комшије који годинама долазе по бурек.

-----------------------------------------------------------

Краљ свих пита

И поред тога што разно пециво има све више присталица, љубитељи бурека нису нестали. Напротив, има их међу свим генерацијама и на интернет форумима воде жучне расправе на тему: „Где купити најбољи бурек у граду?”. Чак се и на популарном „Фејсбуку” недавно повела прича о питама која је заинтересовала и ујединила бурегџије из готово свих већих градова бивше Југославије.

И док се Сарајлије куну у бурек (са месом) са Башчаршије, Словенци тврде да бољег нема од оног што се продаје у љубљанској „Олимпији”. Чачани хвале „Романа”, а један „форумаш” из Скопља уверен је да једино Македонци имају оригиналан рецепт за овај специјалитет са сиром. Један Београђанин позива све да дођу и на његов рачун пробају онај из пекаре „Трпковић” или код „Анђелка”. Стари Београђани са сетом се сећају времена када сеу скоро свим пекарама секаопо жељи купца и продавао на меру, увијен у дебели масни папир. Млађи кажу да је најбољи онај „код Чубурског парка у пет ујутру”.

Важи мишљење да су Нишлије највећи обожаваоци, а они имају теорију да се у граду на Нишави ова посластица први пут појавила пре пет векова када је бурек, наводно, изумео познати мајстор из Цариграда. Према незваничним статистикама сваког јутра „краљу пита” приклања се више од 20.000 Нишлија. Кажу да његову популарност нису могле да угрозе ни пљескавице, ни италијанске пице, ни америчке крофнице, а ни хамбургери из „Мекдоналдса”.

-----------------------------------------------------------

Омиљен са сиром

Познаваоци тврде да се бурек може пронаћи у многим земљама које су некад биле у саставу Отоманског царства. Прави се од лиснатог или киселог теста, и углавном се пуни са сиром (најчешће фета), млевеним месом или поврћем (најчешће спанаћ). У Босни се прави „умотани”, у Србији „округли”.

Интересантно је да ниједан од 17 испитаника на једној интернет анкети није гласао за празан бурек. Омиљени за 35 одсто гласача био је неприкосновени бурек са сиром, за 18 одсто њих најбољи је са месом, док 12 одсто анкетираних највише воли бурек са печуркама..