ЕК тужи Бугарску, Литванију, Португалију и Шведску због загађења ваздуха

Европска комисија (ЕК) покренула је правни поступак пред Судом правде ЕУ против четири државе чланице – Бугарске, Литваније, Португалије и Шведске – због непоштовања обавеза у вези са смањењем емисија кључних загађивача ваздуха. Одлука ЕК представља ескалацију претходних упозорења и наглашава озбиљност ситуације у погледу квалитета ваздуха широм Европске уније.

Конкретно, ЕК наводи да Бугарска, Португалија и Шведска нису испуниле циљеве смањења емисије амонијака (NH3). Амонијак је загађивач који доприноси формирању ситних честица (PM2.5) и оштећује екосистеме, посебно кроз процесе еутрофикације и ацидификације. Главни извори амонијака су пољопривреда, пре свега сточарство и употреба азотних ђубрива.

Како преносе европски медији, што се Литваније тиче, ЕК тврди да земља није испунила своје обавезе у смањењу емисије азотних оксида (NOx) и неметанских испарљивих органских једињења (NMVOC). Азотни оксиди, који се углавном ослобађају из сагоревања фосилних горива у саобраћају и индустрији, доприносе формирању смога и киселих киша, а такође изазивају респираторне проблеме. Неметанска испарљива органска једињења, емитована из различитих извора као што су индустријски процеси, употреба растварача и складиштење горива, учествују у формирању приземног озона, који је такође штетан за здравље људи и животну средину.

Одлука о подношењу тужби Суду правде ЕУ донета је након што су се напори локалних власти показали као недовољни за решавање проблема загађења ваздуха. ЕК је у претходним фазама већ слала писма упозорења и образложена мишљења овим државама чланицама, тражећи од њих да предузму додатне мере за испуњење својих обавеза. Међутим, како није дошло до значајног напретка, ЕК је одлучила да случај проследи највишем суду ЕУ. У случају да Суд правде ЕУ пресуди у корист ЕК, државе чланице које су прекршиле прописе могу се суочити са финансијским санкцијама. Висина санкција зависиће од озбиљности и трајања кршења, као и од способности земље да плати. Поред финансијских последица, пресуда Суда правде ЕУ представља и значајан удар на углед земље.

Загађење ваздуха представља озбиљну претњу јавном здрављу и животној средини, те је кључно да све државе чланице предузму неопходне мере за смањење емисија загађивача. Неуспех у томе не само да штети здрављу грађана већ и подрива кредибилитет Европске уније у борби против климатских промена и заштити животне средине.

У јануару 2023. године, ЕК је послала званична упозорења у 14 земаља које нису испуниле циљеве смањења емисија за 2020. годину.

Према европским прописима, свака земља је дужна да постигне одређене циљеве смањења емисија штетних гасова у периоду 2020–2029 и уведе строже критеријуме након 2030. године. ЕК неће толерисати непоштовање правила ЕУ о квалитету ваздуха и искористиће све расположиве инструменте, укључујући и правне, како би осигурала да се државе чланице придржавају својих обавеза.