Непозната Македонија

Скопље – У тексту под насловом „Знамо ли ко смо”, на веб-страници македонског интернет оператора „Он-нет” објављен је провокативан текст који се бави питањем колико Македонци познају своју земљу и њену историју.

И многа гласила, институције и појединци покушавају да пробуде свест о националној и свакој другој посебности Македонаца. Тему су наметнули неки македонски суседи, поричући Македонцима национални идентитет, језик и државу, а око чега се и међу Македонцима воде сучељене полемике.

Аутори прилога из „Он-нета” су навели много примера македонских знаменитости али су притом, вероватно у националном заносу, мало претерали, квалификујући неке догађаје, личности и грађевине као македонске, а оне то нису или су део заједничког наслеђа наше цивилизације.

Подухват треба похвалити ако ни због чега другог, оно због чињенице да су јавности скренули пажњу на македонске посебности које су чак и неким Македонцима непознате.

Македонија се у Библији помиње тридесет седам пута. Између осталог и у делу где је апостол Павле у мисији ширења хришћанства. Тај догађај је описан у Новом завету у „Делима апостолским 16.13”. Апостолу Павлу се једне ноћи појавио привид; пред њим је стајао један човек, Македонац, и молио га је говорећи му: „Пређи у Македонију и помогни нам”. Апостол Павле је услишио молбу, посетио је Македонију, обишавши између осталог Стоби и Охрид.

Један од најславнијих путева у Римској империји, Вија игнација највећим делом протезао се територијом данашње Македоније. Његови остаци су видљиви и данас а група занесењака из Битоља најављује његову реконструкцију

Болоњски псалтир је написан ћирилицом у охридском селу Равне а у Охридском музеју се и данас чувају нотни записи 14 музичких рукописа који потичу и 11. и 14. века.

(/slika2)На планини Кожув на југу Македоније, тик уз грчку границу, је рудник „Алшар” јединствен у свету по томе што се у њему налази талијум у чистом облику. Рудник је од 2004. године део мреже „Емералд” која штити природне реткости на нашој планети.

У Македонији у њеном централном делу и данас се гаји најквалитетнији мак из којег се добија најчистији опијум. За поређење, пакистански опијум садржи седам морфијумских јединица а македонски чак 14.

На тлу данашње Македоније , у близини Куманова налази се једна од најстаријих мегалитских опсерваторија на свету. Рангирана је на четврто место и испред ње су: Абу Симбел у Египту, Стоунхенџ у Великој Британији и Ангкор Ват у Камбоџи. Македонија се може похвалити и својом Ђавољом вароши. Реч је о локалитету Куклица код Кратова са сто двадесет камених фигура (лутака) старих око 10 милиона година. Охридско језеро је једно од најстаријих и најлепших у Европи, а у Охриду још вегетира Platanusorientalis, познати четинар засађен у деветом веку кад је тамо боравио Климент Охридски. У Македонији се производе вина врхунског квалитета зато што је у њој 280 сунчаних дана у години.

Аутори текста из „Он-нета” своје сународнике подсећају и на друге македонске знаменитости. Наводе да се у Скопљу налази најстарији зоолошки врт на Балкану, да су браћа Манаки први филмски сниматељи на Балкану и освајачи златне медаље за колекцију фотографија на светској смотри одржаној 1906. године у Румунији, да се у Скопљу налази гроб Грка Зорбе, јунака истоименог романа славног грчког писца Казанзакиса, да се у Битољу школовао Кемал Ататурк, отац модерне турске државе…

Аутори подсећају да је Македонац Стојко Додоловски један од преживелих у бродолому чувеног„Титаника”, да је њихов сународник, новинар и песник из Битоља, Панде Манојлов аутор палестинске химне.

Знимљиво је истаћи да се домаћим промоторима македонских посебности придружио и један странац. Пољак Станислав Пигон, који је овде, у својству консултанта ЕУ дуже боравио, Македонији је посветио веб-сјат „Македонија вас воли” и на њему објављује записе и фотографије из Македоније.