Ко ће обновити неготинско виногорје

Неготин – Када је заразна филоксера 1884. стигла и у неготинско виногорје, након што је, харајући од 1847. године, потпуно уништила највећа виногорја у Француској и Европи, неготински виноградари, најпознатији у Србији оног доба, нашли су се на великим мукама.

Предлог за оснивање школе – чији би стручњаци нашли лека наглом пустошењу винограда – потекао је од Крајинске виноградарске задруге, прве такве у Србији, основане 1890. године.

Најстарија тимочка стручна школа и прва специјализована за виноградарство и воћарство у Србији почела је да ради у средњовековном манастиру Буково 20. октобра 1891, а наредне године је изграђена нова школска зграда, у којој је данас смештен интернат. А крајем 1891. године први директор школе Милутин Савић обавештава надлежне у Београду о жалосном изгледу неготинских винограда које је опустошила филоксера.

Извештава директор Савић и како је почело преоравање винограда и засејавање другим културама. „Али, од овога слабу корист имају овдашњи земљоделци, јер је ово земљиште згодно само за винову лозу и воће”, записао је Савић.

Коначно, од 1902. године почиње виднији опоравак виноградарства, са новим засадима од око шест милиона чокота. Полако се враћа време слично оном између 1860. и 1880. године, када је са подручја Неготинске крајине у извоз, претежно у Француску, одлазило и више од две стотине вагона вина годишње.

Највећи успон школа у Букову доживела је између два светска рата. У сећању проф. др Лазара Аврамова, нашег познатог енолога, који је био ђак буковске школе, записано је да се школа у Букову веома брзо изграђивала. Подигнуте су импозантне грађевине, виногради, воћњаци, велики повртњак, ботаничка башта, парк, цвећњаци…

Подрум буковске школе постао је чувен по производњи вина од аутохтоних крајинских сорти „багрине“ и „црне тамњанике“.

Од 1928. године ова образовна установа је трансформисана у средњу пољопривредну школу, а од 1930. у Буково почињу да стижу ђаци из свих крајева тадашње Југославије. Привлачило их је то што је школа била и угледна и огледна и што су у њој као професори радили најпознатији стручњаци. Многи ученици из Букова су касније постали угледни професори Пољопривредног факултета у Земуну.

 Сви ђаци су тада становали у школском интернату. Пре подне су слушали предавања, а по подне извођена је практична обука на огледним пољима и школској економији.

У минулих 117 година, пољопривредну школу у Букову завршило је око 9000 ђака. И у садашњем времену школа настоји да одржи углед, али тешко у томе успева, јер, баш као што је то било и током читавог њеног постојања, дели судбину наше пољопривреде. Данас, међу пет образовних смерова, нема виноградарско-воћарског смера. Угашен је пре две деценије увођењем усмереног образовања. Министарству просвете поднет је захтев да од идуће школске године одобри школовање ђака виноградарско-воћарског смера, јер је уочено да таквих стручњака недостаје, а нужни су и због традиције овога краја и због наговештаја обнове крајинског виногорја.

Није ни економија што је била некада. Сада је под виноградима 7,5 хектара економије, двоструко мање него некада. Има и седам хектара под воћем и 80 хектара ратарских површина. Интернат још опстојава, али у њему станује тек трећина ђака.

-----------------------------------------------------------

Добрица Ћосић буковски ђак

Ђак школе у Букову био је и наш познати књижевник Добрица Ћосић. Он је 1939. и 1940. године овде био председник литерарне дружине „Освит“, која је постојала од 1929. и која је сарађивала са литерарним дружинама Неготинске гимназије и неготинске Учитељске школе.