Ko će obnoviti negotinsko vinogorje

Negotin – Kada je zarazna filoksera 1884. stigla i u negotinsko vinogorje, nakon što je, harajući od 1847. godine, potpuno uništila najveća vinogorja u Francuskoj i Evropi, negotinski vinogradari, najpoznatiji u Srbiji onog doba, našli su se na velikim mukama.

Predlog za osnivanje škole – čiji bi stručnjaci našli leka naglom pustošenju vinograda – potekao je od Krajinske vinogradarske zadruge, prve takve u Srbiji, osnovane 1890. godine.

Najstarija timočka stručna škola i prva specijalizovana za vinogradarstvo i voćarstvo u Srbiji počela je da radi u srednjovekovnom manastiru Bukovo 20. oktobra 1891, a naredne godine je izgrađena nova školska zgrada, u kojoj je danas smešten internat. A krajem 1891. godine prvi direktor škole Milutin Savić obaveštava nadležne u Beogradu o žalosnom izgledu negotinskih vinograda koje je opustošila filoksera.

Izveštava direktor Savić i kako je počelo preoravanje vinograda i zasejavanje drugim kulturama. „Ali, od ovoga slabu korist imaju ovdašnji zemljodelci, jer je ovo zemljište zgodno samo za vinovu lozu i voće”, zapisao je Savić.

Konačno, od 1902. godine počinje vidniji oporavak vinogradarstva, sa novim zasadima od oko šest miliona čokota. Polako se vraća vreme slično onom između 1860. i 1880. godine, kada je sa područja Negotinske krajine u izvoz, pretežno u Francusku, odlazilo i više od dve stotine vagona vina godišnje.

Najveći uspon škola u Bukovu doživela je između dva svetska rata. U sećanju prof. dr Lazara Avramova, našeg poznatog enologa, koji je bio đak bukovske škole, zapisano je da se škola u Bukovu veoma brzo izgrađivala. Podignute su impozantne građevine, vinogradi, voćnjaci, veliki povrtnjak, botanička bašta, park, cvećnjaci…

Podrum bukovske škole postao je čuven po proizvodnji vina od autohtonih krajinskih sorti „bagrine“ i „crne tamnjanike“.

Od 1928. godine ova obrazovna ustanova je transformisana u srednju poljoprivrednu školu, a od 1930. u Bukovo počinju da stižu đaci iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije. Privlačilo ih je to što je škola bila i ugledna i ogledna i što su u njoj kao profesori radili najpoznatiji stručnjaci. Mnogi učenici iz Bukova su kasnije postali ugledni profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

 Svi đaci su tada stanovali u školskom internatu. Pre podne su slušali predavanja, a po podne izvođena je praktična obuka na oglednim poljima i školskoj ekonomiji.

U minulih 117 godina, poljoprivrednu školu u Bukovu završilo je oko 9000 đaka. I u sadašnjem vremenu škola nastoji da održi ugled, ali teško u tome uspeva, jer, baš kao što je to bilo i tokom čitavog njenog postojanja, deli sudbinu naše poljoprivrede. Danas, među pet obrazovnih smerova, nema vinogradarsko-voćarskog smera. Ugašen je pre dve decenije uvođenjem usmerenog obrazovanja. Ministarstvu prosvete podnet je zahtev da od iduće školske godine odobri školovanje đaka vinogradarsko-voćarskog smera, jer je uočeno da takvih stručnjaka nedostaje, a nužni su i zbog tradicije ovoga kraja i zbog nagoveštaja obnove krajinskog vinogorja.

Nije ni ekonomija što je bila nekada. Sada je pod vinogradima 7,5 hektara ekonomije, dvostruko manje nego nekada. Ima i sedam hektara pod voćem i 80 hektara ratarskih površina. Internat još opstojava, ali u njemu stanuje tek trećina đaka.

-----------------------------------------------------------

Dobrica Ćosić bukovski đak

Đak škole u Bukovu bio je i naš poznati književnik Dobrica Ćosić. On je 1939. i 1940. godine ovde bio predsednik literarne družine „Osvit“, koja je postojala od 1929. i koja je sarađivala sa literarnim družinama Negotinske gimnazije i negotinske Učiteljske škole.