Од слободе до утопије

Суботица – Приче које ове године причају позоришни ствараоци нису лаке, јер и не живимо лака времена. Међународни регионални фестивал савременог позоришта „Дезире” имао је ове године поднаслов „Lupus in fabula” сугеришући управо да су се ове године редитељи махом одлучили за приповедање онога што доживљавамо у свету.

Овогодишњи фестивал, седамнаести по реду, донео је осам позоришних остварења – подсећања ради, на првом фестивалу приказано је 15 представа – па је и овај сужени избор показао да ово нису времена наклоњена театру.

Фестивал је почео представљањем монографије о Андрашу Урбану „На путевима слободе”, да би се након пет дана завршио његовом представом у раду „Кабаре пиколо гранде: Утопија”. Тако се, бар у духовном смислу, затворио круг, од појма слободе до утопије, а између је углавном био рат.

Након Фрљићеве представе о рату у Гази „Инкубатор” у суботу увече у два термина приказана је представа „Најлепша ноћ душе”, а испод поетичног наслова крило се заправо сценско представљање романа ратног извештача Шандора Јасберењија. Представу је извело позориште „Иштван Еркењ” из Будимпеште, а режирао је Чаба Полгар.

„Текст сам одабрао јер је савремен и због теме којом се недовољно бавимо, а писао га је човек који је имао непосредно ратно искуство. Мислим да је важно да о томе говоримо јер и сада имамо дешавања која обликују животе људи у Европи, а имамо према томе амбивалентан однос”, рекао је редитељ Полгар.

Државно мађарско позориште из Клужа у Румунији поставило је драму Јуна Фосеа „Ја сам ветар” у режији Габора Томпе. У причи два лика, именована као Један и Други, одлазе на море бродом када Један одлучи да скоком у море изврши самоубиство. У румунској представи јунаци су смештени у болницу, запуштену, голих, олупаних зидова, у паучини, с израубованим намештајем – изузетно верна сценографија – као неки одраз бесмисла и промашених живота. Спрам Једног и Другог, који воде кратке дијалоге, у представи се појављује и шест глумица медицинских сестара које рутински обављају своје послове.

Представа Јасне Жмак „This is my truth, tell me Yours” имала је потпуно исповедни тон, била је то нешто више од сат времена у којих драматуршкиња признаје своју нелагоду пред другима на сцени, почиње причу о свом тинитусу, непрекидном зујању у ушима које је добила због пуцња на представи Марка Мандића, да би проговорила о патријархату, о томе да се слобода не мери истим аршинима у зависности од родне припадности, али у исто време проблематизује и однос публике и глумца. За ову представу Јасна Жмак добила је прошле године Гран-при Битефа. Осим тога, у Суботици је организована и Дезире академија са Јасном Жмак, коју је водила драматуршкиња Ведрана Божиновић.

У фестивалском делу програма последња представа била је, како је рекао сам њен редитељ Андраш Урбан, представа у раду. У представи „Кабаре пиколо гранде: Утопија” Новосадског позоришта Габријела Црнковић чита делове Декларације о људским правима. Неке од ставки заиста делују као утопија, стварност их је потпуно потрла. Црнковић каже да, иако је ово представа на којој још раде, ово је нешто најузбудљивије што је до сада као глумица радила.

„Ово није коначна форма представе. Идеја је да радим мали пројекат јер желим позориште које другачије функционише, храбрије је, безобразније, руши форму театра”, казао је Андраш Урбан.

Као и свих претходних година, све представе на „Дезиреу” биле су распродате, како је примећено, у граду постоје три позоришта с пет ансамбала, али никада није било засићења театром. Публика је седела на степеницама, помоћним седиштима, чекала на карту вишка, док велики део организације волонтерски обављају сами чланови ансамбла. Или, како је то дефинисао Урбан, ово је професионални фестивал, чак и кад су околности аматерске.

„Покушавам да будем оптимиста, иако се све око нас урушава и не знамо колика је провалија. Мислим да је зато важно да се ослонимо једни на друге и да водимо рачуна једни о другима” рекао је Урбан.

Позоришни фестивал „Дезире” вероватно никад није  организован у тежим финансијским условима, али тај терет понели су сами организатори, позориште „Костолањи Деже” и Урбан као директор фестивала.

„Фестивал ’Дезире’ значи један здрав, слободан моменат у позоришном животу и он је у позоришном смислу значајан за град. Једне године смо имали билборд где је на пет званичних језика писало ’Добро дошли у град Дезиреа’ и ко то хоће да оспори, тај греши. ’Дезире’ фестивал знатно доприноси ономе због чега Суботицу можемо звати градом и знатно доприноси градској култури, не само сад кад је све урушава и уништава, него у свако време. То је прави градски фестивал, професионалан је, уметнички, висококвалитетан. Ова времена нису најсрећнија за позоришни фестивал и одржати га и стати уз њега морална је одлука овог тренутка. Као што је нама битна Суботица и Суботица би могла да препозна своје вредности и да одлучи да стане уз фестивал”, рекао је Андраш Урбан.

Фестивал је и ове године закључен концертом, у недељу увече заказан је наступ Суботичког биг бенда по управом Гезе Кучере мл.