Od slobode do utopije

Subotica – Priče koje ove godine pričaju pozorišni stvaraoci nisu lake, jer i ne živimo laka vremena. Međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire” imao je ove godine podnaslov „Lupus in fabula” sugerišući upravo da su se ove godine reditelji mahom odlučili za pripovedanje onoga što doživljavamo u svetu.

Ovogodišnji festival, sedamnaesti po redu, doneo je osam pozorišnih ostvarenja – podsećanja radi, na prvom festivalu prikazano je 15 predstava – pa je i ovaj suženi izbor pokazao da ovo nisu vremena naklonjena teatru.

Festival je počeo predstavljanjem monografije o Andrašu Urbanu „Na putevima slobode”, da bi se nakon pet dana završio njegovom predstavom u radu „Kabare pikolo grande: Utopija”. Tako se, bar u duhovnom smislu, zatvorio krug, od pojma slobode do utopije, a između je uglavnom bio rat.

Nakon Frljićeve predstave o ratu u Gazi „Inkubator” u subotu uveče u dva termina prikazana je predstava „Najlepša noć duše”, a ispod poetičnog naslova krilo se zapravo scensko predstavljanje romana ratnog izveštača Šandora Jasberenjija. Predstavu je izvelo pozorište „Ištvan Erkenj” iz Budimpešte, a režirao je Čaba Polgar.

„Tekst sam odabrao jer je savremen i zbog teme kojom se nedovoljno bavimo, a pisao ga je čovek koji je imao neposredno ratno iskustvo. Mislim da je važno da o tome govorimo jer i sada imamo dešavanja koja oblikuju živote ljudi u Evropi, a imamo prema tome ambivalentan odnos”, rekao je reditelj Polgar.

Državno mađarsko pozorište iz Kluža u Rumuniji postavilo je dramu Juna Fosea „Ja sam vetar” u režiji Gabora Tompe. U priči dva lika, imenovana kao Jedan i Drugi, odlaze na more brodom kada Jedan odluči da skokom u more izvrši samoubistvo. U rumunskoj predstavi junaci su smešteni u bolnicu, zapuštenu, golih, olupanih zidova, u paučini, s izraubovanim nameštajem – izuzetno verna scenografija – kao neki odraz besmisla i promašenih života. Spram Jednog i Drugog, koji vode kratke dijaloge, u predstavi se pojavljuje i šest glumica medicinskih sestara koje rutinski obavljaju svoje poslove.

Predstava Jasne Žmak „This is my truth, tell me Yours” imala je potpuno ispovedni ton, bila je to nešto više od sat vremena u kojih dramaturškinja priznaje svoju nelagodu pred drugima na sceni, počinje priču o svom tinitusu, neprekidnom zujanju u ušima koje je dobila zbog pucnja na predstavi Marka Mandića, da bi progovorila o patrijarhatu, o tome da se sloboda ne meri istim aršinima u zavisnosti od rodne pripadnosti, ali u isto vreme problematizuje i odnos publike i glumca. Za ovu predstavu Jasna Žmak dobila je prošle godine Gran-pri Bitefa. Osim toga, u Subotici je organizovana i Dezire akademija sa Jasnom Žmak, koju je vodila dramaturškinja Vedrana Božinović.

U festivalskom delu programa poslednja predstava bila je, kako je rekao sam njen reditelj Andraš Urban, predstava u radu. U predstavi „Kabare pikolo grande: Utopija” Novosadskog pozorišta Gabrijela Crnković čita delove Deklaracije o ljudskim pravima. Neke od stavki zaista deluju kao utopija, stvarnost ih je potpuno potrla. Crnković kaže da, iako je ovo predstava na kojoj još rade, ovo je nešto najuzbudljivije što je do sada kao glumica radila.

„Ovo nije konačna forma predstave. Ideja je da radim mali projekat jer želim pozorište koje drugačije funkcioniše, hrabrije je, bezobraznije, ruši formu teatra”, kazao je Andraš Urban.

Kao i svih prethodnih godina, sve predstave na „Dezireu” bile su rasprodate, kako je primećeno, u gradu postoje tri pozorišta s pet ansambala, ali nikada nije bilo zasićenja teatrom. Publika je sedela na stepenicama, pomoćnim sedištima, čekala na kartu viška, dok veliki deo organizacije volonterski obavljaju sami članovi ansambla. Ili, kako je to definisao Urban, ovo je profesionalni festival, čak i kad su okolnosti amaterske.

„Pokušavam da budem optimista, iako se sve oko nas urušava i ne znamo kolika je provalija. Mislim da je zato važno da se oslonimo jedni na druge i da vodimo računa jedni o drugima” rekao je Urban.

Pozorišni festival „Dezire” verovatno nikad nije  organizovan u težim finansijskim uslovima, ali taj teret poneli su sami organizatori, pozorište „Kostolanji Deže” i Urban kao direktor festivala.

„Festival ’Dezire’ znači jedan zdrav, slobodan momenat u pozorišnom životu i on je u pozorišnom smislu značajan za grad. Jedne godine smo imali bilbord gde je na pet zvaničnih jezika pisalo ’Dobro došli u grad Dezirea’ i ko to hoće da ospori, taj greši. ’Dezire’ festival znatno doprinosi onome zbog čega Suboticu možemo zvati gradom i znatno doprinosi gradskoj kulturi, ne samo sad kad je sve urušava i uništava, nego u svako vreme. To je pravi gradski festival, profesionalan je, umetnički, visokokvalitetan. Ova vremena nisu najsrećnija za pozorišni festival i održati ga i stati uz njega moralna je odluka ovog trenutka. Kao što je nama bitna Subotica i Subotica bi mogla da prepozna svoje vrednosti i da odluči da stane uz festival”, rekao je Andraš Urban.

Festival je i ove godine zaključen koncertom, u nedelju uveče zakazan je nastup Subotičkog big benda po upravom Geze Kučere ml.