Коалиција подразумева уступке (1)

ИНТЕРВЈУ
Странке владајуће коалиције постигле су договор о изборима, али се и даље не зна чак ни месец када ће бити одржани председнички, покрајински и локални избори, као ни хоће ли имати једног или више председничких кандидата. У медијима су се већ појавиле и спекулације да је званично саопштење о том договору, у коме се наводи да ће председнички избори бити расписани после 10. децембра, уколико територијална целовитост земље не буде угрожена због проблема Косова, срочено тако да га свако може различито тумачити. Потпредседник Демократске странке Србије Mилош Алигрудић, међутим, тврди да је договор јасан и додаје да су прошлонедељним разговорима коалиционих партнера отклоњени неспоразуми међу њима, те да није било речи о конкретном датуму одржавања избора. Ипак, у јавности су се већ појавила три могућа датума одржавања председничких избора – јануар, март и јесен 2008.

Који је од та три датума највероватнији?

– Не могу да говорим о вероватним датумима. Читава вредност овог споразума је заправо да се не говори сада о датумима. Једноставно, било је потребно избећи панику у оваквој ситуацији и водити рачуна да је интерес територијалног интегритета земље значајнији од било којих других интереса.

Управо тумачење те формулације о угрожености територијалног интегритета може да буде разлог новог спора у децембру. Шта треба да се деси да би ДСС проценио да је угрожен територијални интегритет земље и да није време за изборе?

– Па, мислим да ни то није спорно између свих нас. Мислим да је неспорно да је елемент угрожавања територијалног интегритета земље неколико ствари које морају да се све заједно поклопе, а за које ми, нажалост, верујемо да су извесне, до неког степена. Прво, то је да политички организовани Албанци на КиМ прогласе независност Косова, како они зову нашу јужну покрајину...

То је први услов?

– Не. То је један од услова. Други услов је да Унмик не одреагује на начин како је то раније чинио, дакле, поништењем те декларације. Трећи услов је, чак и није у вези са овим другим, он може бити кумулативан са првим, да нека од земаља које су важни чиниоци међународне заједнице, као што су, рецимо, САД, унилатерално призна ту нову самопроглашену државу. Већ ту постоје елементи угрожавања територијалног интегритета и суверенитета. Ми смо чланица УН, уздамо се у међународни поредак, уздамо се у то да ће УН заштитити своју чланицу. Наравно, ту се мора узети у обзир реакција Европске уније или појединих њених чланица. Зато је немогуће унапред рећи како би изгледала та угроженост и које ће мере бити предузете. Оно што је јасно у овом тренутку, то је да ми никада не можемо признати независну творевину на територији своје државе и, без обзира на то да ли би такву одлуку Унмик поништио, поништили би је наши државни органи.

Дакле, ако се деси да после 10. децембра скупштина Косова прогласи независност, а Унмик, рецимо, не поништи ту одлуку, да ли може да дође до различитог схватања угрожености државе у владајућој коалицији?

– Не верујем...

Сигурни сте, значи, да нема разлике међу вама о том питању?

– Никад нисте сигурни ни у шта, али имам право да политички не верујем да ће о таквом питању доћи до разлаза. Мислим да ово није добро ни као питање поставити, а камоли надати се тако лошем исходу.

Ово питамо зато што ДСС и даље избегава да се изјасни да ли ће, рецимо, подржати заједничког кандидата коалиције на председничким изборима...

– То нема никакве везе са овим. ДСС никада није...

Има везе са поверењем међу коалиционим партнерима...

– Не. ДСС никада није донео одлуку о учешћу свог кандидата на изборима или о подршци неком другом кандидату пре него што избори буду расписани, или пре него што се реално зна кад ће бити расписани. Ни сад нема разлога за то.

Да се вратимо на причу о Космету. Рекли сте пре неколико дана за Б 92 да ДСС и ДС сада практично имају исте ставове о Космету, али и да ипак имате неку задршку о томе да ли ћете подржати Бориса Тадића у зависности од поштовања пет принципа на којима је формирана влада...

– Тако је...

Ако о Косову имате заједнички став, остају још и принцип о борби против корупције, економски програм, европске интеграције, сарадња с Хашким трибуналом. Нема видљивих разлика ни о тим питањима...

…Добро, има неке логике у питању које се поставља, да ли подржати кандидата друге коалиционе странке на изборима кад је реч о изборима за председника државе. Наша одлука зависиће, пре свега, од две околности. Прво, да избори буду расписани, или да буде потпуно извесно њихово расписивање. Затим, да у ту одлуку укључимо интерес странке. Наравно, свака политичка странка настоји да има своје кандидате. Е сад, све то ће се ставити на вагу и, наравно, поштовање тренутног коалиционог споразума. Али морате да видите и какав је програм тог кандидата, да ли се игде икако одступило од оних пет принципа који заједно држе владу. Ако није, онда идемо на даље предуслове који су унутарстраначког карактера и немају везе са односом према ДС-у.

То је, чини се, звучало много једноставније у оно време кад се преговарало о влади и кад је ДСС промовисао шести принцип о подели одговорности – председник из једне, премијер из друге странке.

– То је сад за нама. Пазите, оно што је разговарано у време формирања владе је један пакет разговора, али не бежимо да разговарамо о свему са нашим коалиционим партнерима и о могућим понудама за будућност.

У делу јавности је створен утисак да ДС стално прави неке уступке ДСС-у, па се наводи да се ДС одрекао прво места премијера, па министра полиције, па сада и захтева да избори буду у децембру. Какав уступак је ДСС направио да би се дошло до овог последњег компромиса?

– Када имате коалицију, правите уступке...

Шта је ваш?

– Просто је немогуће не направити уступке. Али, не бих ја на тај начин то поставио. Ви сте погрешно поставили питање, кренули сте од набрајања тога шта су могли бити уступци ДС-а ДСС-у, а ја то тако не видим. Дакле, цео пакет споразума прожет је међусобним уступцима и компромисима. Била би страшна политичка грешка за ДСС када бисмо наше разговоре о постизању споразума о појединим питањима превише отворили јавности. Када бисмо јавно рекли оно што смо желели и онда, наравно, када се испостави да оно што бисмо ми желели не буде у стварности, онда би се стекао утисак да смо и ми попуштали и правили одређене компромисе. Али, ја не видим смисао да одговарам на та питања, јер ми имамо коалициони споразум који функционише и минималну заједничку државну политику, која, срећом, функционише.

Како ће ДСС да преломи ако се нађе у ситуацији да мора да одлучи између два коалициона партнера, између могуће председничке кандидатуре Велимира Илића и кандидатуре Бориса Тадића?