Koalicija podrazumeva ustupke (1)

INTERVJU
Stranke vladajuće koalicije postigle su dogovor o izborima, ali se i dalje ne zna čak ni mesec kada će biti održani predsednički, pokrajinski i lokalni izbori, kao ni hoće li imati jednog ili više predsedničkih kandidata. U medijima su se već pojavile i spekulacije da je zvanično saopštenje o tom dogovoru, u kome se navodi da će predsednički izbori biti raspisani posle 10. decembra, ukoliko teritorijalna celovitost zemlje ne bude ugrožena zbog problema Kosova, sročeno tako da ga svako može različito tumačiti. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić, međutim, tvrdi da je dogovor jasan i dodaje da su prošlonedeljnim razgovorima koalicionih partnera otklonjeni nesporazumi među njima, te da nije bilo reči o konkretnom datumu održavanja izbora. Ipak, u javnosti su se već pojavila tri moguća datuma održavanja predsedničkih izbora – januar, mart i jesen 2008.

Koji je od ta tri datuma najverovatniji?

– Ne mogu da govorim o verovatnim datumima. Čitava vrednost ovog sporazuma je zapravo da se ne govori sada o datumima. Jednostavno, bilo je potrebno izbeći paniku u ovakvoj situaciji i voditi računa da je interes teritorijalnog integriteta zemlje značajniji od bilo kojih drugih interesa.

Upravo tumačenje te formulacije o ugroženosti teritorijalnog integriteta može da bude razlog novog spora u decembru. Šta treba da se desi da bi DSS procenio da je ugrožen teritorijalni integritet zemlje i da nije vreme za izbore?

– Pa, mislim da ni to nije sporno između svih nas. Mislim da je nesporno da je element ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje nekoliko stvari koje moraju da se sve zajedno poklope, a za koje mi, nažalost, verujemo da su izvesne, do nekog stepena. Prvo, to je da politički organizovani Albanci na KiM proglase nezavisnost Kosova, kako oni zovu našu južnu pokrajinu...

To je prvi uslov?

– Ne. To je jedan od uslova. Drugi uslov je da Unmik ne odreaguje na način kako je to ranije činio, dakle, poništenjem te deklaracije. Treći uslov je, čak i nije u vezi sa ovim drugim, on može biti kumulativan sa prvim, da neka od zemalja koje su važni činioci međunarodne zajednice, kao što su, recimo, SAD, unilateralno prizna tu novu samoproglašenu državu. Već tu postoje elementi ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Mi smo članica UN, uzdamo se u međunarodni poredak, uzdamo se u to da će UN zaštititi svoju članicu. Naravno, tu se mora uzeti u obzir reakcija Evropske unije ili pojedinih njenih članica. Zato je nemoguće unapred reći kako bi izgledala ta ugroženost i koje će mere biti preduzete. Ono što je jasno u ovom trenutku, to je da mi nikada ne možemo priznati nezavisnu tvorevinu na teritoriji svoje države i, bez obzira na to da li bi takvu odluku Unmik poništio, poništili bi je naši državni organi.

Dakle, ako se desi da posle 10. decembra skupština Kosova proglasi nezavisnost, a Unmik, recimo, ne poništi tu odluku, da li može da dođe do različitog shvatanja ugroženosti države u vladajućoj koaliciji?

– Ne verujem...

Sigurni ste, znači, da nema razlike među vama o tom pitanju?

– Nikad niste sigurni ni u šta, ali imam pravo da politički ne verujem da će o takvom pitanju doći do razlaza. Mislim da ovo nije dobro ni kao pitanje postaviti, a kamoli nadati se tako lošem ishodu.

Ovo pitamo zato što DSS i dalje izbegava da se izjasni da li će, recimo, podržati zajedničkog kandidata koalicije na predsedničkim izborima...

– To nema nikakve veze sa ovim. DSS nikada nije...

Ima veze sa poverenjem među koalicionim partnerima...

– Ne. DSS nikada nije doneo odluku o učešću svog kandidata na izborima ili o podršci nekom drugom kandidatu pre nego što izbori budu raspisani, ili pre nego što se realno zna kad će biti raspisani. Ni sad nema razloga za to.

Da se vratimo na priču o Kosmetu. Rekli ste pre nekoliko dana za B 92 da DSS i DS sada praktično imaju iste stavove o Kosmetu, ali i da ipak imate neku zadršku o tome da li ćete podržati Borisa Tadića u zavisnosti od poštovanja pet principa na kojima je formirana vlada...

– Tako je...

Ako o Kosovu imate zajednički stav, ostaju još i princip o borbi protiv korupcije, ekonomski program, evropske integracije, saradnja s Haškim tribunalom. Nema vidljivih razlika ni o tim pitanjima...

…Dobro, ima neke logike u pitanju koje se postavlja, da li podržati kandidata druge koalicione stranke na izborima kad je reč o izborima za predsednika države. Naša odluka zavisiće, pre svega, od dve okolnosti. Prvo, da izbori budu raspisani, ili da bude potpuno izvesno njihovo raspisivanje. Zatim, da u tu odluku uključimo interes stranke. Naravno, svaka politička stranka nastoji da ima svoje kandidate. E sad, sve to će se staviti na vagu i, naravno, poštovanje trenutnog koalicionog sporazuma. Ali morate da vidite i kakav je program tog kandidata, da li se igde ikako odstupilo od onih pet principa koji zajedno drže vladu. Ako nije, onda idemo na dalje preduslove koji su unutarstranačkog karaktera i nemaju veze sa odnosom prema DS-u.

To je, čini se, zvučalo mnogo jednostavnije u ono vreme kad se pregovaralo o vladi i kad je DSS promovisao šesti princip o podeli odgovornosti – predsednik iz jedne, premijer iz druge stranke.

– To je sad za nama. Pazite, ono što je razgovarano u vreme formiranja vlade je jedan paket razgovora, ali ne bežimo da razgovaramo o svemu sa našim koalicionim partnerima i o mogućim ponudama za budućnost.

U delu javnosti je stvoren utisak da DS stalno pravi neke ustupke DSS-u, pa se navodi da se DS odrekao prvo mesta premijera, pa ministra policije, pa sada i zahteva da izbori budu u decembru. Kakav ustupak je DSS napravio da bi se došlo do ovog poslednjeg kompromisa?

– Kada imate koaliciju, pravite ustupke...

Šta je vaš?

– Prosto je nemoguće ne napraviti ustupke. Ali, ne bih ja na taj način to postavio. Vi ste pogrešno postavili pitanje, krenuli ste od nabrajanja toga šta su mogli biti ustupci DS-a DSS-u, a ja to tako ne vidim. Dakle, ceo paket sporazuma prožet je međusobnim ustupcima i kompromisima. Bila bi strašna politička greška za DSS kada bismo naše razgovore o postizanju sporazuma o pojedinim pitanjima previše otvorili javnosti. Kada bismo javno rekli ono što smo želeli i onda, naravno, kada se ispostavi da ono što bismo mi želeli ne bude u stvarnosti, onda bi se stekao utisak da smo i mi popuštali i pravili određene kompromise. Ali, ja ne vidim smisao da odgovaram na ta pitanja, jer mi imamo koalicioni sporazum koji funkcioniše i minimalnu zajedničku državnu politiku, koja, srećom, funkcioniše.

Kako će DSS da prelomi ako se nađe u situaciji da mora da odluči između dva koaliciona partnera, između moguće predsedničke kandidature Velimira Ilića i kandidature Borisa Tadića?