Хартије Двор граде

За финансирање завршетка складишта гаса у Банатском Двору, куповином акција, корпоративних или државних обвезница емитованих ради прикупљања средстава продајом на тржишту капитала, сигурно би се нашло много заинтересованих инвеститора, јер је реч о атрактивном улагању. За куповину тако емитованих вредносних папира били би заинтересовани грађани, портфолио инвеститори (инвестициони и добровољни пензиони фондови), трговци гасом и велики потрошачи, сматра генерални директор Београдске берзе Гордана Достанић.

Уколико би држава определила за емитовање акција или корпоративних обвезница то значи да би складиште гаса требало да се претходно конституише као отворено акционарско друштво, зато што је реч о јавној емисији хартија од вредности, указује наша саговорница.

Проблем је што код нас ни 19 година од реоснивања тржишта капитала не постоји свест о томе да је основни разлог постојања берзе да се, продајом и куповином вредносних папира на њој, обезбеде алтернативни извори финансирања атрактивних пројеката без задуживања у банкама.

– Србија је једна од ретких земаља у којој у малтене две деценије постојања на берзи није била ниједна иницијална јавна понуда акција – указује Достанић. – Парадоксално је да док привреда вапи за свежим капиталом и грца у дуговима, девизна штедња надмашује четири милијарде евра, које грађани немају где да продуктивно упосле, сем да их полажу на своје рачуне у банкама. Србија се тако понаша као власник дуката из народне клетве, који је велики као кућа, па нити може да га носи нити троши, већ седи крај њега и плаче.

Да би прибавила средства која недостају за изградњу складишта гаса у Банатском Двору држава има више могућности – од задуживања код банака, емитовања дужничких хартија од вредности (обвезница), до емисије акција, која подразумева и промену власничке структуре, за шта је неопходно имати и сагласност већинског власника, руског партнера, сматра председник Друштва економиста Србије др Драган Ђуричин.

– Уколико би се определила за кредит или за емисију обвезница које би продавала на тржишту капитала, држава би задржала постојећи власнички статус у заједничкој руско-српској компанији. Емисија и продаја акција довела до промене у власничкој структури домаћег дела имовине. Иницијална јавна понуда акција које би емитовала држава Србија подразумева претходну корпоратизацију, односно претварање складишта гаса у акционарско друштво. За то је, међутим, потребно да се постигне међудржавни договор између Русије и Србије – наглашава Ђуричин.

Емисија и продаја обвезница, државних или корпоративних, је хибридни начин прикупљања средства – између кредита и акција, а подразумева да се утврди атрактивна каматна стопа и рок доспећа дужничких хартија. По уверењу нашег саговорника, заинтересованих за куповину обвезница или акција би било, пре свега, међу трговцима гасом, који би хартије могли да исплаћују тим енергентом, или да их наплаћују у натури, уколико купе обвезнице, тако што би Србија из резерви испоручивала одређену количину гаса. Притом би се приспела рата с каматом обрачунавала по тржишној цени гаса у датом тренутку, каже Ђуричин.

Први директор Београдске берзе Бранислав Ћосић, који у својој пословној биографији има и око 1.000 трансакција на Њујоршкој берзи, сматра да би емисија државних обвезница била атрактивнија од акција, које су ризичније за потенцијалне купце.

– Полазећи од тога да је државни и национални интерес да се коначно оконча градња и припремање складишта у Банатском Двору, државни дужнички папири требало би да доносе већи принос од обвезница старе девизне штедње, али и од штедње у банкама. Они би требало својим купцима да обезбеђују одређене погодности приликом плаћања дажбина држави (пореза и царина).

Директор Института економских наука др Дејан Ерић сматра да је опредељење за емисију хартија од вредности ради прикупљања средстава за завршетак складишта у Банатском Двору посао који захтеве озбиљне припреме и студиозне анализе изводљивости. Иначе би, у противном, личило на прописивање лека за недијагностификовану бољку. Држава би морала да се понаша домаћински и да прорачуна шта је најисплативија варијанта. Да оцени сваку од могућности инвестирања с аспекта потенцијалног приноса, краткорочног и дугорочног, али и трошка капитала.

– У сваком случају, ни једна од варијанти није изводљива без претходног договора са руском страном која је већински власник, што значи да је Србија пропустила време кад је могла самостално да одлучује о модалитетима финансирања те капиталне инвестиције – указује Ерић.

Ерић сматра да би Србија требало да региструје посебно предузеће које би се бавило докапитализацијом складишта гаса у Банатском Двору.

Весна Арсенић

-----------------------------------------------------------

Шкундрић: Добра идеја

Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић сматра да је врло добра идеја да складиште гаса „Банатски двор” постане акционарско друштво. Међутим, у каквом ће статусу бити ово предузеће зависи од договора са Русијом.

– Спреми смо за договор са руским партнером и по овом питању. Уколико, међутим, не дође до договора, сав посао урадиће држава Србија – рекао је Шкундрић.