Hartije Dvor grade

Za finansiranje završetka skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kupovinom akcija, korporativnih ili državnih obveznica emitovanih radi prikupljanja sredstava prodajom na tržištu kapitala, sigurno bi se našlo mnogo zainteresovanih investitora, jer je reč o atraktivnom ulaganju. Za kupovinu tako emitovanih vrednosnih papira bili bi zainteresovani građani, portfolio investitori (investicioni i dobrovoljni penzioni fondovi), trgovci gasom i veliki potrošači, smatra generalni direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

Ukoliko bi država opredelila za emitovanje akcija ili korporativnih obveznica to znači da bi skladište gasa trebalo da se prethodno konstituiše kao otvoreno akcionarsko društvo, zato što je reč o javnoj emisiji hartija od vrednosti, ukazuje naša sagovornica.

Problem je što kod nas ni 19 godina od reosnivanja tržišta kapitala ne postoji svest o tome da je osnovni razlog postojanja berze da se, prodajom i kupovinom vrednosnih papira na njoj, obezbede alternativni izvori finansiranja atraktivnih projekata bez zaduživanja u bankama.

– Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj u maltene dve decenije postojanja na berzi nije bila nijedna inicijalna javna ponuda akcija – ukazuje Dostanić. – Paradoksalno je da dok privreda vapi za svežim kapitalom i grca u dugovima, devizna štednja nadmašuje četiri milijarde evra, koje građani nemaju gde da produktivno uposle, sem da ih polažu na svoje račune u bankama. Srbija se tako ponaša kao vlasnik dukata iz narodne kletve, koji je veliki kao kuća, pa niti može da ga nosi niti troši, već sedi kraj njega i plače.

Da bi pribavila sredstva koja nedostaju za izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru država ima više mogućnosti – od zaduživanja kod banaka, emitovanja dužničkih hartija od vrednosti (obveznica), do emisije akcija, koja podrazumeva i promenu vlasničke strukture, za šta je neophodno imati i saglasnost većinskog vlasnika, ruskog partnera, smatra predsednik Društva ekonomista Srbije dr Dragan Đuričin.

– Ukoliko bi se opredelila za kredit ili za emisiju obveznica koje bi prodavala na tržištu kapitala, država bi zadržala postojeći vlasnički status u zajedničkoj rusko-srpskoj kompaniji. Emisija i prodaja akcija dovela do promene u vlasničkoj strukturi domaćeg dela imovine. Inicijalna javna ponuda akcija koje bi emitovala država Srbija podrazumeva prethodnu korporatizaciju, odnosno pretvaranje skladišta gasa u akcionarsko društvo. Za to je, međutim, potrebno da se postigne međudržavni dogovor između Rusije i Srbije – naglašava Đuričin.

Emisija i prodaja obveznica, državnih ili korporativnih, je hibridni način prikupljanja sredstva – između kredita i akcija, a podrazumeva da se utvrdi atraktivna kamatna stopa i rok dospeća dužničkih hartija. Po uverenju našeg sagovornika, zainteresovanih za kupovinu obveznica ili akcija bi bilo, pre svega, među trgovcima gasom, koji bi hartije mogli da isplaćuju tim energentom, ili da ih naplaćuju u naturi, ukoliko kupe obveznice, tako što bi Srbija iz rezervi isporučivala određenu količinu gasa. Pritom bi se prispela rata s kamatom obračunavala po tržišnoj ceni gasa u datom trenutku, kaže Đuričin.

Prvi direktor Beogradske berze Branislav Ćosić, koji u svojoj poslovnoj biografiji ima i oko 1.000 transakcija na Njujorškoj berzi, smatra da bi emisija državnih obveznica bila atraktivnija od akcija, koje su rizičnije za potencijalne kupce.

– Polazeći od toga da je državni i nacionalni interes da se konačno okonča gradnja i pripremanje skladišta u Banatskom Dvoru, državni dužnički papiri trebalo bi da donose veći prinos od obveznica stare devizne štednje, ali i od štednje u bankama. Oni bi trebalo svojim kupcima da obezbeđuju određene pogodnosti prilikom plaćanja dažbina državi (poreza i carina).

Direktor Instituta ekonomskih nauka dr Dejan Erić smatra da je opredeljenje za emisiju hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za završetak skladišta u Banatskom Dvoru posao koji zahteve ozbiljne pripreme i studiozne analize izvodljivosti. Inače bi, u protivnom, ličilo na propisivanje leka za nedijagnostifikovanu boljku. Država bi morala da se ponaša domaćinski i da proračuna šta je najisplativija varijanta. Da oceni svaku od mogućnosti investiranja s aspekta potencijalnog prinosa, kratkoročnog i dugoročnog, ali i troška kapitala.

– U svakom slučaju, ni jedna od varijanti nije izvodljiva bez prethodnog dogovora sa ruskom stranom koja je većinski vlasnik, što znači da je Srbija propustila vreme kad je mogla samostalno da odlučuje o modalitetima finansiranja te kapitalne investicije – ukazuje Erić.

Erić smatra da bi Srbija trebalo da registruje posebno preduzeće koje bi se bavilo dokapitalizacijom skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Vesna Arsenić

-----------------------------------------------------------

Škundrić: Dobra ideja

Ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić smatra da je vrlo dobra ideja da skladište gasa „Banatski dvor” postane akcionarsko društvo. Međutim, u kakvom će statusu biti ovo preduzeće zavisi od dogovora sa Rusijom.

– Spremi smo za dogovor sa ruskim partnerom i po ovom pitanju. Ukoliko, međutim, ne dođe do dogovora, sav posao uradiće država Srbija – rekao je Škundrić.