Коалиција подразумева уступке (2)

– Никакве блокаде скупштине није било. Једноставно, по завршетку расправе требало је одредити дан за гласање, али првог дана није било потребних 126 посланика у сали, а затим смо сачекали један или два дана, просто због тога што су се у јавности појавиле спекулације о томе како треба тумачити одредбе Уставног закона кад је реч о роковима за расписивање избора. Ми у ДСС-у смо сматрали да, ако се већ такве спекулације повлаче, онда је можда згодно да поступимо исто као када је било недоумица о избору за градоначелника Београда – да се о томе изјасни скупштински Одбор за уставна питања. У међувремену смо све што би евентуално било спорно и што би била тема седнице Уставног одбора рашчистили и онда смо видели да отпада и разлог за сазивање одбора. Иначе, председник скупштине Оливер Дулић је био спреман да га у једном тренутку и сазове.

Ако је Дулић био спреман да сазове седницу одбора, на кога се онда односио његов апел да се омогући наставак рада парламента и одређивање дана за гласање? На опозицију није.

– Не знам. Сигурно није на ДСС, јер сте ви били сведок да је СРС, користећи своје право да се сваки час јавља по пословнику, једноставно вршио невиђену пресију тих неколико дана на Скупштину Србије. Према томе, ја не видим на кога би се другог то могло односити. Ако је једног тренутка неко помислио на ДСС, ја не видим неког материјалног доказа за то.

Али радикали не учествују у гласању...

– Немојте тако. Радикали учествују у гласању, не учествују неки пут, али зато учествују у раду скупштине и користе своје право да говоре по пословнику, мада нисам сигуран да сваки пут кад се јаве то има основа.

Томислав Николић је прошле недеље у интервјуу за наш лист помињао сарадњу ДСС-а са СРС-ом, у ситуацији када би Србија била угрожена. Да ли је таква могућност реална?

– Па, не да је реално, него је неопходно.

Говоримо о заједничкој влади.

– А, не. То је сад заиста једно хипотетичко питање, које има доста малициозности у себи. Али мислим да свака озбиљна политичка странка, поготово тако велика као што је СРС, мора понудити руку сарадње свим странкама у Србији, нарочито кад је у питању одбрана виталних државних интереса. У том случају престаје оно о чему сам малочас говорио, лагодна позиција неодговорности опозиционе партије.

Да не би остало нејасно, да ли је понуда Николића за формирање владе са ДСС-ом нереална?

– Уопште то не процењујем. Ко то уопште поставља као питање...

Томислав Николић је то понудио...

– Он може да прича шта хоће, али нас заиста не обавезује оно што он јавно говори.

Али некако и даље као да постоји та дилема да ли ДСС увек може да се окрене радикалима...

– Добро, одговорићу вам на то питање, кад сте га већ експлицитно поставили. Дакле, ДСС пре свега штити свој политички програм и сарађиваће са оним политичким странкама са којима може да реализује највећи део свог програма. Договори које смо правили са садашњим коалиционим партнерима су ишли у том смеру – да реализујемо своје политичке идеје у највећој могућој мери. Знате на којим принципима је коалиција настала, знате да је један од принципа придруживање ЕУ...

И сарадња са Хагом...

– Па, добро. Значи и сарадња ради рашчишћавања са том државном обавезом коју имамо на основу одлуке УН. Видели сте да недовољна активност у тим областима доводи до одређене опструкције наше државе, а неке друге политичке странке, ако бисмо уопште с њима разговарали, нису ни јавности, ни нама, понудиле чиста, јасна и једноставна решења. Таквих нема, али ако имате у том смислу супротну политику, онда имате и одговор на ваше питање. То, наравно, не значи да су ове ствари заувек овако постављене. Времена се мењају, односи се мењају у друштву, мењаће се и однос чланица ЕУ према нашој држави, мењаће се и односи између политичких странака у Србији. Никад ништа на неки дугачак рок не искључујем. Сада то изгледа јако далеко.

Либерално-демократска партија ових дана у скупштини износи тешке оптужбе на рачун Мирослава Мишковића и утицаја компаније "Делта" на власт. Да ли ћете подржати њихов захтев за формирање анкетног одбора који би се тиме бавио?

– Немам још став о томе. Ми смо и до сада имали неколико анкетних одбора и неки од њих су се бавили питањима за која је било очигледно да их ниједан државни орган не може решити. У овом случају не мислим да је последња реч надлежних државних органа речена. Мислим да је свакој опозиционој странци стало, када мисли да има неку тему која је интересантна, да покреће питање различитих анкетних одбора, па тако доживљавам и ове захтеве. На концу, шта све може бити предмет рада анкетних одбора? Ја, рецимо, могу да дам и контрапредлог, да се формира неки анкетни одбор за процену хедонизма појединих чланова парламента у претходном периоду када је било речи о посети неким интересантним кућама у подручју Земуна, уживању у базену и тако даље. Али, ја заиста мислим да док год за неки проблем постоје надлежни државни органи, да они треба да раде свој посао. Дакле, не одбијам, парламент и треба да прави анкетне одборе и да расправља о свему, али то се своди на уобичајен захтев опозиционих странака да би, ето, биле присутне у јавности са неком темом.

Да ли се онда тако може тумачити и захтев тада опозиционог ДСС-а за формирање анкетног одбора у вези са посетом Чедомира Јовановића Централном затвору...

– Па, наравно. То је једно ексклузивно политичко питање. Мислим, то да ли је неко отишао у посету у затвор није кривично дело, мада може суд о томе да расправља. Али је то значајно политичко питање за одређени тренутак у Србији. Па, када утврдите да је неко, ко је у том тренутку потпредседник владе, или шеф посланичке групе у парламенту, отишао на једно место, ничим изазван, ни позван, то је за нас онда било политички занимљиво, зато што то може да да или да наслути одговор на нека друга питања. Али да је, рецимо, одлазак Чедомира Јовановића у ЦЗ имао обележја кривичног дела, онда бисмо вероватно инсистирали на кривичним пријавама.