Koalicija podrazumeva ustupke (2)

– Nikakve blokade skupštine nije bilo. Jednostavno, po završetku rasprave trebalo je odrediti dan za glasanje, ali prvog dana nije bilo potrebnih 126 poslanika u sali, a zatim smo sačekali jedan ili dva dana, prosto zbog toga što su se u javnosti pojavile spekulacije o tome kako treba tumačiti odredbe Ustavnog zakona kad je reč o rokovima za raspisivanje izbora. Mi u DSS-u smo smatrali da, ako se već takve spekulacije povlače, onda je možda zgodno da postupimo isto kao kada je bilo nedoumica o izboru za gradonačelnika Beograda – da se o tome izjasni skupštinski Odbor za ustavna pitanja. U međuvremenu smo sve što bi eventualno bilo sporno i što bi bila tema sednice Ustavnog odbora raščistili i onda smo videli da otpada i razlog za sazivanje odbora. Inače, predsednik skupštine Oliver Dulić je bio spreman da ga u jednom trenutku i sazove.

Ako je Dulić bio spreman da sazove sednicu odbora, na koga se onda odnosio njegov apel da se omogući nastavak rada parlamenta i određivanje dana za glasanje? Na opoziciju nije.

– Ne znam. Sigurno nije na DSS, jer ste vi bili svedok da je SRS, koristeći svoje pravo da se svaki čas javlja po poslovniku, jednostavno vršio neviđenu presiju tih nekoliko dana na Skupštinu Srbije. Prema tome, ja ne vidim na koga bi se drugog to moglo odnositi. Ako je jednog trenutka neko pomislio na DSS, ja ne vidim nekog materijalnog dokaza za to.

Ali radikali ne učestvuju u glasanju...

– Nemojte tako. Radikali učestvuju u glasanju, ne učestvuju neki put, ali zato učestvuju u radu skupštine i koriste svoje pravo da govore po poslovniku, mada nisam siguran da svaki put kad se jave to ima osnova.

Tomislav Nikolić je prošle nedelje u intervjuu za naš list pominjao saradnju DSS-a sa SRS-om, u situaciji kada bi Srbija bila ugrožena. Da li je takva mogućnost realna?

– Pa, ne da je realno, nego je neophodno.

Govorimo o zajedničkoj vladi.

– A, ne. To je sad zaista jedno hipotetičko pitanje, koje ima dosta malicioznosti u sebi. Ali mislim da svaka ozbiljna politička stranka, pogotovo tako velika kao što je SRS, mora ponuditi ruku saradnje svim strankama u Srbiji, naročito kad je u pitanju odbrana vitalnih državnih interesa. U tom slučaju prestaje ono o čemu sam maločas govorio, lagodna pozicija neodgovornosti opozicione partije.

Da ne bi ostalo nejasno, da li je ponuda Nikolića za formiranje vlade sa DSS-om nerealna?

– Uopšte to ne procenjujem. Ko to uopšte postavlja kao pitanje...

Tomislav Nikolić je to ponudio...

– On može da priča šta hoće, ali nas zaista ne obavezuje ono što on javno govori.

Ali nekako i dalje kao da postoji ta dilema da li DSS uvek može da se okrene radikalima...

– Dobro, odgovoriću vam na to pitanje, kad ste ga već eksplicitno postavili. Dakle, DSS pre svega štiti svoj politički program i sarađivaće sa onim političkim strankama sa kojima može da realizuje najveći deo svog programa. Dogovori koje smo pravili sa sadašnjim koalicionim partnerima su išli u tom smeru – da realizujemo svoje političke ideje u najvećoj mogućoj meri. Znate na kojim principima je koalicija nastala, znate da je jedan od principa pridruživanje EU...

I saradnja sa Hagom...

– Pa, dobro. Znači i saradnja radi raščišćavanja sa tom državnom obavezom koju imamo na osnovu odluke UN. Videli ste da nedovoljna aktivnost u tim oblastima dovodi do određene opstrukcije naše države, a neke druge političke stranke, ako bismo uopšte s njima razgovarali, nisu ni javnosti, ni nama, ponudile čista, jasna i jednostavna rešenja. Takvih nema, ali ako imate u tom smislu suprotnu politiku, onda imate i odgovor na vaše pitanje. To, naravno, ne znači da su ove stvari zauvek ovako postavljene. Vremena se menjaju, odnosi se menjaju u društvu, menjaće se i odnos članica EU prema našoj državi, menjaće se i odnosi između političkih stranaka u Srbiji. Nikad ništa na neki dugačak rok ne isključujem. Sada to izgleda jako daleko.

Liberalno-demokratska partija ovih dana u skupštini iznosi teške optužbe na račun Miroslava Miškovića i uticaja kompanije "Delta" na vlast. Da li ćete podržati njihov zahtev za formiranje anketnog odbora koji bi se time bavio?

– Nemam još stav o tome. Mi smo i do sada imali nekoliko anketnih odbora i neki od njih su se bavili pitanjima za koja je bilo očigledno da ih nijedan državni organ ne može rešiti. U ovom slučaju ne mislim da je poslednja reč nadležnih državnih organa rečena. Mislim da je svakoj opozicionoj stranci stalo, kada misli da ima neku temu koja je interesantna, da pokreće pitanje različitih anketnih odbora, pa tako doživljavam i ove zahteve. Na koncu, šta sve može biti predmet rada anketnih odbora? Ja, recimo, mogu da dam i kontrapredlog, da se formira neki anketni odbor za procenu hedonizma pojedinih članova parlamenta u prethodnom periodu kada je bilo reči o poseti nekim interesantnim kućama u području Zemuna, uživanju u bazenu i tako dalje. Ali, ja zaista mislim da dok god za neki problem postoje nadležni državni organi, da oni treba da rade svoj posao. Dakle, ne odbijam, parlament i treba da pravi anketne odbore i da raspravlja o svemu, ali to se svodi na uobičajen zahtev opozicionih stranaka da bi, eto, bile prisutne u javnosti sa nekom temom.

Da li se onda tako može tumačiti i zahtev tada opozicionog DSS-a za formiranje anketnog odbora u vezi sa posetom Čedomira Jovanovića Centralnom zatvoru...

– Pa, naravno. To je jedno ekskluzivno političko pitanje. Mislim, to da li je neko otišao u posetu u zatvor nije krivično delo, mada može sud o tome da raspravlja. Ali je to značajno političko pitanje za određeni trenutak u Srbiji. Pa, kada utvrdite da je neko, ko je u tom trenutku potpredsednik vlade, ili šef poslaničke grupe u parlamentu, otišao na jedno mesto, ničim izazvan, ni pozvan, to je za nas onda bilo politički zanimljivo, zato što to može da da ili da nasluti odgovor na neka druga pitanja. Ali da je, recimo, odlazak Čedomira Jovanovića u CZ imao obeležja krivičnog dela, onda bismo verovatno insistirali na krivičnim prijavama.