Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби са Космета масовно продају куће и имања

Срби са Космета масовно продају куће и имања
Још увек се држе: млади косметски Срби (Фото Ј. Миловановић)

Косовска Митровица – Срби из села Бресја, које се сматра симболом опстанка и останка Срба, не само у централном Космету, већ и у читавој покрајини, апелују на званични Београд да предузме хитне мере и изнађе начин како би спречио продају имања и кућа Срба која је узела маха, посебно од прошле године. У овом мултиетничком селу, до 1999, живело је око 1.500 Срба, у 217 домаћинстава, а сада једва да их има око 200, у 25 кућа, који живе у сталном страху од албанских екстремиста и на ивици егзистенције.

Како тврди наш извор, иначе особа која је добро упућена у ову проблематику, уколико се настави са оваквом "галопирајућом продајом", више ниједног Србина неће бити у Бресју, које се налази на око два километра од Косова Поља и око 10 километара од Приштине, на делу магистралног пута Пећ–Приштина.

– На многим преосталим српским кућама истакнуте су табле са натписом "на продају" на албанском језику. Куће су почеле да се продају и у бесцење, а недавно је један домаћин продао велику кућу за нешто више од 100.000 евра. Нажалост, главни посредници у продаји су управо Срби, и то они, како ми кажемо, "кооперативни" – који раде у привременим косовским институцијама, при ОЕБС-у, Кфору или су из ко зна којих разлога у некаквом "дилу" са Албанцима – напомиње наш саговорник, добростојећи домаћин са територије централног Космета, који вели да нема те цене за коју би он продао куће и имање које је наследио од својих прадедова, а који су ту можда и више од три стотине година.

Од укупно 500 хектара, колико је имања било у српским рукама, сада једва да је остало нешто око 200. Продата су имања која се налазе уз сам магистрални пут Приштина–Пећ, а купују их Албанци због близине Приштине, аеродрома, али и могућности изградње многобројних објеката и локала који свакодневно ничу. Како каже наш саговорник, цена хектара земље поред пута износи од 60.000 до 100.000 евра, док је, рецимо, једнособан стан у Бресју тек 20.000.

Овог домаћина, као и преостале Србе, како каже, посебно иритирају они сународници који свакодневно доводе Албанце на српске прагове. Он не негира чињеницу да Срби под притиском продају имања и куће, али преостали Срби су помало, како каже, и љути на Београд, јер тек су недавно имали прилику да се сусретну са неким званичником из Београда, као што је био случај 2. новембра, када су имали "очи у очи" разговор са Слободаном Самарџићем, министром за КиМ, где су му изложили проблем и нагласили да уколико држава не предузме нешто ниједног Србина ускоро неће бити у селу, једном од четири преостала у општини Косово Поље.

Иначе, оних 200 хектара, што је остало непродато, такорећи је у албанским рукама. Чувене бресјанске ливаде, кроз које пролазе три реке и где се налазе главни одводни и доводни канали за наводњавање, напуњене су шутом који одлажу Албанци, а све у циљу како Бресјани не би могли да наводњавају ливаде и засејане оранице. Само ове године писмено су се обратили не само Рикеру, Чекуу, већ и представницима локалне, општинске власти са надом да ће им помоћи и омогућити да поново наводњавају поља засејана житом и кукурузом. Око сто Срба из Бресја упутило је јула ове године петицију у којој стоји да ће "Срби из Бресја поумирати од глади јер је летина пропала, а није било воде ни да се оно мало стоке напоји".

А продаја кућа и имања узима маха. Зато Срби из села Бресја моле да српска власт помогне и изнађе начин да ови људи опстану. Писали су Тадићу и Коштуници, Синоду Српске православне цркве... Али, одговора још увек нема. Додатни притисак на Србе у Бресју врше и појединци који, у овом и околним српским селима, нуде по 50 евра како би изашли на предстојеће изборе, у организацији косовских институција, заказане за 17. новембар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.