Сетва пшенице при крају

Сетва пшенице у Србији још није завршена, али стручњаци оцењују да је већина ратара већ завршила посао, као и да ће површина под житом бити готово једнака прошлогодишњој. У Србији сетва пшенице почиње у оптималном року од 5. до 25. октобра, али се тај период може померити у зависности од временских прилика, сорте и механизације.

Необично је што из делова земље стижу информације да ће понегде трактори изаћи на њиве и почетком децембра јер је, после недавних киша, тек сада земљиште довољно влажно да се може сејати. Има ли бојазни да би тако касна сетва могла да утиче на будуће приносе?

– Да сетва траје и у новембру, нормална је и уобичајена појава последњих година, али је чињеница да је највећи део површина већ посејан – каже за „Политику” др Владимир Аћин, виши научни сарадник у Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада.

Јужно од Саве и Дунава било је довољно падавина ове јесени, па је сетва и кренула и завршена на време, док су у деловима Војводине ратари чекали да се повећа влажност земљишта и да створе најбољи предуслови. Аћин каже и да су многи пољопривредници искористили ситуацију јер је кукуруз овога лета подбацио због суше, тако да су раније напустили поља и имали времена за припрему земљишта.

Према речима нашег саговорника, поучени ранијим искуством и топлим јесенима, ратари све више одлажу почетак сетве како би избегли потенцијални напад инсеката. Ипак, прва декада новембра сматра се неком крајњом границом одлагања, после чега постоји реална опасност да ће касна сетва лоше утицати на приносе. Аћин објашњава да је било година када су ратари сејали и почетком децембра и да није било проблема, али да је то ипак реткост. Како каже, никада не буде боље од оних резултата када се пшеница посеје у октобру.

Према подацима „Жита Србије” у нашој земљи је већ посејано око 600.000 хектара, а још 20.000−30.000 хектара сејаће се у наредним данима. Директорка „Жита Србије” Сунчица Савовић изјавила је недавно за новосадски „Дневник” да ћемо жита имати посејаног на око 620.000 хектара, премда се очекивало да ће заузети око 650.000 хектара.

– Последњих неколико година то су уобичајене површине под житом у Србији. Односно људи се окрећу озимим културама када кукуруз подбаци – каже наш саговорник. Према његовим речима, пшеница која је посејана засад изгледа добро – влаге има у површинским слојевима земље и зрно је добро никло.