Setva pšenice pri kraju

Setva pšenice u Srbiji još nije završena, ali stručnjaci ocenjuju da je većina ratara već završila posao, kao i da će površina pod žitom biti gotovo jednaka prošlogodišnjoj. U Srbiji setva pšenice počinje u optimalnom roku od 5. do 25. oktobra, ali se taj period može pomeriti u zavisnosti od vremenskih prilika, sorte i mehanizacije.

Neobično je što iz delova zemlje stižu informacije da će ponegde traktori izaći na njive i početkom decembra jer je, posle nedavnih kiša, tek sada zemljište dovoljno vlažno da se može sejati. Ima li bojazni da bi tako kasna setva mogla da utiče na buduće prinose?

– Da setva traje i u novembru, normalna je i uobičajena pojava poslednjih godina, ali je činjenica da je najveći deo površina već posejan – kaže za „Politiku” dr Vladimir Aćin, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Južno od Save i Dunava bilo je dovoljno padavina ove jeseni, pa je setva i krenula i završena na vreme, dok su u delovima Vojvodine ratari čekali da se poveća vlažnost zemljišta i da stvore najbolji preduslovi. Aćin kaže i da su mnogi poljoprivrednici iskoristili situaciju jer je kukuruz ovoga leta podbacio zbog suše, tako da su ranije napustili polja i imali vremena za pripremu zemljišta.

Prema rečima našeg sagovornika, poučeni ranijim iskustvom i toplim jesenima, ratari sve više odlažu početak setve kako bi izbegli potencijalni napad insekata. Ipak, prva dekada novembra smatra se nekom krajnjom granicom odlaganja, posle čega postoji realna opasnost da će kasna setva loše uticati na prinose. Aćin objašnjava da je bilo godina kada su ratari sejali i početkom decembra i da nije bilo problema, ali da je to ipak retkost. Kako kaže, nikada ne bude bolje od onih rezultata kada se pšenica poseje u oktobru.

Prema podacima „Žita Srbije” u našoj zemlji je već posejano oko 600.000 hektara, a još 20.000−30.000 hektara sejaće se u narednim danima. Direktorka „Žita Srbije” Sunčica Savović izjavila je nedavno za novosadski „Dnevnik” da ćemo žita imati posejanog na oko 620.000 hektara, premda se očekivalo da će zauzeti oko 650.000 hektara.

– Poslednjih nekoliko godina to su uobičajene površine pod žitom u Srbiji. Odnosno ljudi se okreću ozimim kulturama kada kukuruz podbaci – kaže naš sagovornik. Prema njegovim rečima, pšenica koja je posejana zasad izgleda dobro – vlage ima u površinskim slojevima zemlje i zrno je dobro niklo.