Наметање апсурда

Уредно читам разноразна свакодневна опажања несхваћених ликова из галерије аутора дневног листа „Данас”. Посебно ми је то занимљиво суботом ујутру, кад прелиставам викенд издање и док записујем „генијалне” мисли тих исфрустрираних људи, који очито читавог свог живота сматрају да је наметање изопаченог система вредности, посебно вређање традиционалног друштва, Цркве, свештенства, српске историје, нешто што је нормално.

Заправо, за њих је апсурдно да постоје верујући људи, да живе они који изнад свега воле отаџбину, да им је породица најбитнија, да поштују традиционалне вредности утемељене на хришћанству.

Ипак, у том театру карикатурних аутора један ми је протеклог викенда посебно запао за око, који се, гле чуда, чак и потписао, за разлику од „универзитетског професора и стручњака за транзициону правду” који се потписује као „пријатељ студената”. Овај је такође професор, додуше на приватном правном факултету у Новом Саду „Др Лазар Вркатић”, а ради конкретно на катедри за енглески језик и потписује се као др Милан Живковић.

Овај човек је написао текст под насловом „Нормализација апсурда – Надија, Сава и Дијана” објашњавајући како је постојање тзв. Ћациленда заправо нормализација апсурда коју је власт наметнула, а да сада сви они који су противници тога морају да објашњавају народу шта је заправо нормално, те је за примере узео извесног момка, Србина из Ћуприје, Саву, и девојку муслиманку из Новог Пазара, Надију, који су ето морали да објашњавају читавој јавности шта је значио њихов загрљај. Све је то некако увезао с Дијаном Хрком, која се тобоже уби жива да нам покаже шта је нормалност, јер само тражи правду за њено мртво дете. Све би ово било можда тачно, али да је професор кренуо од почетка дешавања, да је ређао чињенице, па да је онда покушао да изведе овакав закључак.

Међутим, како још Валтазар Богишић написа, „Што се грбо роди, вријеме не исправи”, тако и ова његова поставка „нормалности” не може да буде одржива. Пре свега ако кренемо од младих људи попут Саве и Надије, јер они нису само неки студенти, већ су најпре политички активисти. Дакле, прецизан да будем, мени је њихов загрљај веома драг и Богу хвала имам на десетине дивних пријатеља Бошњака у Новом Пазару, но овде није реч о загрљају момка са шајкачом и девојке с хиџабом, већ о активизму двоје озбиљних политичких активиста који су се свим силама трудили да нам годину дана уназад намећу апсурд против којег се дотични Живковић у тексту бори кад пише о „Ћациленду”, а то је блокада.

Лично ћу се сложити да је блокада коју „Ћациленд” чини нешто што није нормално. Но, ненормалност су нам донели Сава, Надија и њихово друштво, блокирајући нам факултет, улице, институције, сматрајући да су баш блокаде нешто што је нормално. Ћациленд је заправо одговор на ненормалност, па и свођење на апсурд, јер су тзв. студенти тај апсурд увели као стил нормалног живота. Баш су, како Сава са својим пријатељима, тако и Надија са својим у Новом Пазару, блокирали факултете и улице, покушавајући да нам нормализују тај вид насиља према сваком ко се с блокадама не слаже. „Ћациленд” је отпор таквом виду политичког активизма и врло успешно је до крајње границе банализовања довео блокаде лажних студената, јер је показао да и блокадере може неко да блокира и да им се супротстави, те колико је све што су радили апсолутни идиотизам.

Додатно, не желим у овом тексту да улазим у чињеницу да су озбиљан утицај на све блокадере у Новом Пазару најпре имали Сулејман Угљанин и СДА Санџака, као што нећу да пишем о томе како заставу Санџака поистовећују са заставом Републике Србије, као да је реч о две државне заставе, па се уз све то намеће и да славимо „Дан Санџака” и да га Сава честита Надији.

Дакле, то остављам по страни, а могао бих о томе да пишем колико је то апсурдно и ненормално, као и све лажи о наметању лажног геноцида у Сребреници који свако мало наводно побуњени студенти у Новом Пазару покушавају да нам увуку на мала врата, јер то јесте Угљанинова агенда, но жалосно је што на ту игранку и апсурд пристаје баш Србин Сава, правећи од себе корисног идиота, а то онда медијска машинерија Шолакових медија и овакви професори попут Живковића покушавају да нам представе као нешто нормално. Уколико је „Ћациленд” отпор томе, опростите, али онда је свако нормалан на фону система вредности „Ћациленда”. 
Професор даље истиче борбу Дијане Хрке, односно њен штрајк глађу, јер је она само желела правду за свог мртвог сина. Разумљиво, свако ће према таквом гесту мајке показати саосећање, међутим нисам приметио да су блокадери такво саосећање показали према породици Фирић, као ни према покојном Ђури Раци, а и њима су деца страдала. Но, како се они нису прикључили блокадама, нити желели да нападају сопствену државу, они су баш од тих што су подржали Дијану Хрку проглашени за издајнике своје деце, да су продали децу, и сл. Опростите, а где је саосећање према тим људима?

Да ли је било потребно да и породица Фирић дође пред скупштину и да виче оне погрдне псовке према председнику државе, као што је Хрка то чинила, па да нам професор Живковић напише како су то праве вредности за које би требало да се боримо? Из „Ћациленда” није дошла ни према коме ни једна једина псовка. Из „Ћациленда” нико није запуцао на неког.

Међутим, према људима у „Ћациленду” блокадери стално упућују најгоре увреде, баш као и према председнику државе. Када им псовке понестане, онда дођу па запуцају на неког у „Ћациленду” или покушају да спале шатор. Нисам приметио да је дотични професор Живковић осудио рањавање Милана Богдановића, јер капирам да се можда он залаже за тај систем вредности и нормалности да се отвори лов на људе који су у „Ћациленду”. 
На крају, да закључим ово писаније – „Ћациленд” је заправо одбрана нормалне Србије према онима који су на сваки могући начин желели да је уведу у хаос и да јој наметну изопачен систем вредности. „Ћациленд” је отпор сулудим блокадама и борба тих дивних људи довела је до победе нормалности. Прецизније речено, „Ћациленд” је успео да снагом воље оних који сваког дана тамо седе спречи наметање апсурда као стил живота. На томе се аутор овог текста бескрајно захваљује свим људима који су се кроз „Ћациленд” борили за нормалну и пристојну Србију.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа