Зашто се Европа враћа нуклеарној енергији

Фраза „европски повратак нуклеарној енергији“ све више описује тренутни заокрет у енергетској политици Европске уније, где се нуклеарна енергија види као кључни алат за постизање енергетске независности, смањење емисија CO₂ и стабилизацију мреже у доба раста потражње за енергијом због АИ центара и електричних возила.

Овај тренд убрзан је енергетском кризом изазваном ратом у Украјини и одустајањем од руског гаса и нафте. Иако су неке земље попут Немачке и Аустрије још увек скептичне, већина чланица ЕУ сада подржава нуклеарну енергију као део „зелене“ транзиције.

Зашто долази до овог „повратка“? Првенствено због енергетске безбедности.

Европа је након руског напада на Украјину схватила колико је рањива због зависности од увоза фосилних горива. Нуклеарна енергија је стабилан извор који може да замени гас и угаљ, а уранијум је доступан из више извора, међу којима предњаче Канада и Казахстан.

Европски зелени план циља на климатску неутралност до 2050. године, са 55-процентним смањењем емисија стакленичких гасова до 2030.

Нуклеарна енергија не производи CO₂ током рада, а Европска унија ју је 2022. уврстила у „зелену таксономију“ – класификацију одрживих инвестиција, што отвара приступ фондовима.

Према проценама потражња за електричном енергијом у Европи порастаће за 50–80 одсто. Обновљиви извори попут ветра и сунца још увек не могу да произведу толико енергије, па би нуклеарна требало да служи као „батерија“ за стабилност мреже.

Европски комесар за међународну сарадњу и развој Јозеф Сикела, бивши чешки министар индустрије, каже да је јасно да Европа не може живети у идеализованом балону вредности.

„Нуклеарна енергија заједно са обновљивим изворима може одиграти кључну улогу у решавању изазова пред нама, од стабилности мреже преко декарбонизације до безбедности снабдевања“, истиче Сикела.

„Зелене“ еколошке удруге једногласно осуђују овакве планове. Страхују да ће поништити све што се годинама радило на заштити животне средине.

Томас Луис из Европске мреже за очување климе каже да лобији користе рат као оправдање за изостанак улагања у заштиту климе.

„Желе да смање своје трошкове. А нуклеарне електране се не могу брзо градити, па прича о стабилности система једноставно није тачна“, тврди Луис.

Званичници ЕУ поручују да је могуће помирити и заштиту климе и нуклеарни развој. Решење су мали модуларни реактори (SMR) – мањи, јефтинији и безбеднији од класичних великих нуклеарки.

ЕУ је 2024. покренула Европски индустријски савез за SMR-ове како би убрзала њихово увођење. Ова иницијатива окупља индустријске, истраживачке и политичке актере с циљем убрзања развоја, демонстрације и имплементације малих модуларних нуклеарних реактора у Европи до почетка 2030-их година.

Иницијатива припада европском зеленом плану, има више од 350 чланова, укључујући велике компаније, истраживачке организације, стартапове, финансијске институције, локалне власти и невладине организације.

За сада је усвојен петогодишњи развојни план, а одобрени су пилот-пројекти у Чешкој, Пољској и Француској.

Нуклеарна енергија је прошле године чинила 24 одсто укупне производње електричне енергије у ЕУ.

У јуну ове године Европска комисија објавила је осми извештај о нуклеарним програмима који показује да ће нуклеарна енергија захтевати значајна улагања – отприлике 241 милијарду евра до 2050. године.